Одредница

ср̀ма

жтом 5, стр. 971

ср̀ма

срма

Лема

срма

Етимологија

Turkish

Извор

том 5, стр. 971, редослед 1

  1. 1.

    чисто сребро.

    — Сви у срми и у сувом злату.
    Матош
    Аге и бегови изашли на коњима, обучени у срму и злато, оружани ко̑ на
    Бој.
    Ћор.
  2. 2.

    сребрна жица, конац који се употребљава за филигранске радове или се при везењу и ткању уплеће међу остале конце или нити ради украса.

    — Руке Ђоке зчатара умеле да везу из срме чудесне купе.
    Јевт.
    Хаљиницу ... извезта је сама гајтанима и срмом
    Бег.
    Огрлица висока, срмом везена.
    Шимун.
  3. 3.

    фиг. сребрн сјај, сребрна боја; иње

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Пун мјесец залијевао је својом бљештавом срмом кра
    Чол.
    Уздрхтао од хладноће, блијед од срме првих мразова.
    Шимун.
  4. 4.

    у обраћању драгој особи

    — Срмо моја, куд ми се отпремаш?
    НПХ
Изворни текст (OCR)
ср̀ма ж тур. 1. чисто сребро. — Сви у срми и у сувом злату. Матош Аге и бегови изашли на коњима, обучени у срму и злато, оружани ко̑ на бој Ћор. 2. сребрна жица, конац који се употребљава за филигранске радове или се при везењу и ткању уплеће међу остале конце или нити ради украса. — Руке Ђоке зчатара умеле да везу из срме чудесне купе. Јевт. Хаљиницу ... извезта је сама гајтанима и срмом Бег. Огрлица висока, срмом везена. Шимун. 3. фиг. сребрн сјај, сребрна боја; иње — Пун мјесец залијевао је својом бљештавом срмом кра Чол Уздрхтао од хладноће, блијед од срме првих мразова. Шимун 4. у обраћању драгој особи — Срмо моја, куд ми се отпремаш? НПХ.