срнуХ
срнуХ QA: medium
Лема
срнуХ
Извор
том 5, стр. 971, редослед 20
- 2.
и
- 3.
ср́ну и ср̑нӯ)
- 1.а.
нагло појурити, почетети некуда.
— Ја бих данас срнула међу њих и у једну сложну пјесмV ударила.
Гледа је из прикрајка ... па би да срне, да је ... зграби и понесе кући.
- 1.б.
нагло појурити, полетети у великом броју и са разних страна некуда.
— Куд су срнули ти људи, ти Васковићи?
Као бујица срнуо је народ према Филиповићевој кући.
- 2.
(на коrа) јурећи навалити, насрнути на кога
— Ростов је срнуо у јуриш на Французе. Крањч.
Хтједох да срнем на њ.
- 3.
упасти некуд силом, провалити.
— У тај мах су могли волови ма у чију њиву срнути, он их не би враћао
- 4.
несврш фиг. осећати јаку, упорну жељу, привлачност према некоме или нечему, тежити, стремити, чезнути.
— Дух у незнан крај ми срне.
Запамтио нико наке очи није! Свијетле и црне, пуне живе ватре, гдје ми душа срне!
Изворни текст (OCR)
срнуХ 2. и 3. л. ср́ну и ср̑нӯ) 1. а. нагло појурити, почетети некуда. — Ја бих данас срнула међу њих и у једну сложну пјесмV ударила. Ков. А Гледа је из прикрајка ... па би да срне, да је ... зграби и понесе кући. Ад б. нагло појурити, полетети у великом броју и са разних страна некуда. — Куд су срнули ти људи, ти Васковићи? Вуков. Као бујица срнуо је народ према Филиповићевој кући. Шен. 2. (на коrа) јурећи навалити, насрнути на кога — Ростов је срнуо у јуриш на Французе. Крањч. Ст Хтједох да срнем на њ. Десн. 3. упасти некуд силом, провалити. — У тај мах су могли волови ма у чију њиву срнути, он их не би враћао Јакш. Ђ. 4. несврш фиг. осећати јаку, упорну жељу, привлачност према некоме или нечему, тежити, стремити, чезнути. — Дух у незнан крај ми срне. Хар. Запамтио нико наке очи није! Свијетле и црне, пуне живе ватре, гдје ми душа срне! Шант.