сро̀чити

срочити

Лема

срочити

Извор

том 5, стр. 973, редослед 10

1.
створити нешто здруживши поједине делове у целину, сложити; саставити, написати.
— Набивши шешир млатара и јури као заставом машући букетом сроченим за ћерку.
Каш.
Ма како ли га нако срочи и написа да ми је знати!
Ћоп.
Пошто отпјева ово неколико редова које са̑м срочи, баци гусле.
Вујач.
2.
дозвати некога на фочиште. Р-К Реч.

Пододреднице

~ се

сложити се, удружити се, ујединити се у заједничкој акцији. — Чини се да га велика преша нука срочити се с тобом. Шен. Војводе се срочиле у тајно вијеће. Торд

сложити се, удружити се, ујединити се у заједничкој акцији.

Изворни текст (OCR)

сро̀чити, сро̏чӣм сврш. 1. створити нешто здруживши поједине делове у целину, сложити; саставити, написати. — Набивши шешир млатара и јури као заставом машући букетом сроченим за ћерку. Каш. Ма како ли га нако срочи и написа да ми је знати! Ћоп. Пошто отпјева ово неколико редова које са̑м срочи, баци гусле. Вујач. 2. дозвати некога на фочиште. Р-К Реч.