сру́бити

срубити QA: medium

Лема

срубити

Извор

том 5, стр. 975, редослед 4

1.
одвојити што од чега каквим оштрим оруђем, одсећи, одрезати.
— Дивну си главу вешто срубио, ено се бели са вр2 бедема.
Јакш. Ђ.
Грмље ... немоћно лежи, сред шикарја јаблан што га стријела сруби.
Домј.
уншшитити, упропастити.
— Најпосле тако срубисмо МИћу да од његове пређашње славе ни траrа не остаде. Пол. 19ӯ9.
2.
смањити, ослабити.
— Оно би само проплакало каткад ... срубљеним циликом.
Божић
3.
опшити ивицу тканине, порубити. Р-К Реч.

Фразе

~ до земље, до пања сасвим уништити, упропастити. — Да није тебе ... чаршија би била до земље срубљена. Ћос. Д. Како је да је, нас срубише до пања. И.

Изворни текст (OCR)

сру́бити, сру̑бӣм сврш. 1. одвојити што од чега каквим оштрим оруђем, одсећи, одрезати. — Дивну си главу вешто срубио, ено се бели са вр2 бедема. Јакш. Ђ. Грмље ... немоћно лежи, сред шикарја јаблан што га стријела сруби. Домј. фиг. уншшитити, упропастити. — Најпосле тако срубисмо МИћу да од његове пређашње славе ни траrа не остаде. Пол. 19ӯ9. 2. смањити, ослабити. — Оно би само проплакало каткад ... срубљеним циликом. Божић. 3. опшити ивицу тканине, порубити. Р-К Реч.