сру́нити

срунити

Лема

срунити

Извор

том 5, стр. 975, редослед 10

—
силом одвојити, отргнути.
— Али дошла бура љута срунила љубичицу у криоце ријеке хладне.
Хар.
Доћи ће људи, и пшенице сабират злато, то бисерје сићушно магле ће бијеле ... срунит и згазит у блато.
Домј.

Пододреднице

~ се

одвојити се из свога састава, и организма. — Само се једна капљица крви сруни и одмах усири. Божић

одвојити се из свога састава, и организма.

Изворни текст (OCR)

сру́нити, сру̑нӣм сврш. силом одвојити, отргнути. — Али дошла бура љута ... срунила љубичицу у криоце ријеке хладне. Хар. фиг. Доћи ће људи, и пшенице сабират злато, то бисерје сићушно магле ће бијеле ... срунит и згазит у блато. Домј.