сручи́ва̄ње
сручивање
Лема
сручивање
Извор
том 5, стр. 975, редослед 12
- —
гл. им. од сручивати (се) уч. према сручити (се).
сручи́вати (се), сру̀чује̄м (се) несврш. и
Изворни текст (OCR)
сручи́ва̄ње с гл. им. од сручивати (се). сручи́вати (се), сру̀чује̄м (се) несврш. и уч. према сручити (се).