сру́чити
сручити
Лема
сручити
Извор
том 5, стр. 975, редослед 13
- 1.а.
нагињући какав суд или окренувши боцу учинити да се течност излије; излити одједном, на један мах.
— Једном ми је сручио на главу боцу рајнског вина.
Окрете се трговац шор Менагу, пошто је гоњач и другу мјешину сручио у бачву.
Сручи сву ракију из чашице у усrа.
- 1.б.
изасути што сипко.
— Сручи читаву врећу жита у онај други тас.
- 1.в.
сасути, изручити (у кога, у шта).
— Ушао сам хајдуку у траr. Цео реденик метака сручићу му ноћас у груди. Пол. 1958.
- 1.г.
утерати, забити, зарити (у кога, у шта).
— Шчепа ножић... и сручи га у Iонглагине слабине.
- 1.д.
пустивши нешто наглим покретом из руке или неке справе учинити да падне на циљ, бацити.
— la Прозор је сручена нова маса најтежих бомби. Дед.
- 1.в.
Дигне се нагло ... и рикнув сручи на начелника комад стијене. Гор.
- 2.а.
срушити, сурвати, оборити.
— Ипред тих заклона било је некада наслагано камење, али ветар га је сручио и местимично затрпао ровове.
Све то редом сручи н њу и затрпа је.
- 2.б.
спустити у нешто.
— Рачуна Јевта ... и сручи кусур у свој новчаник па се диже од стола.
- 3.
(на кога) обасути кога увредљивим речима.
— Пљусак од грдњи ... је Дока сручила на њеrа.
Грдње које је Игњатовић сручио на социјалисте исте су оне које су се могле чути у редовима старих ... занатлија. Глиг.
- 4.
ставити терет на некога; натоварити, натрпати на кога нешто тешко, наметнути, натурити коме нешто непријатно.
— Судбина и кивни богови окоме се на неког и сруче му на ... главу његову све беде овога света.
- 5.
фиг. употребити целу количину на нешто, потрошити (о новцу).
— Да није ... сав новац намењен зидању зграде сручен у пилотовање, ми бисмо већ ... имали позориште.
Пододреднице
1. а. пасти откуда, с чега, срушити се. — Низ понор опет нешто тешко и мукло заштропота и сручи се у дубину. Ћоп. Преко италијанског неба затутњали су авиои и бомбе су се сручиле на Рим. Јак. б. пасти, срушити се свом тежином, изгубивши ослонац, стропоштати се. — Кад се стабло сручи, његов задњи део ђаволски одскочи. Рад. Д. Приђе клупи под липом и више се сручи него што седе на ЊУ. Бар. в. наглосе спустити, сићи, скочити доле. — Прескочи друм и сручи се низ тамну стрмину. Ћоп. Говеда се сруче у њега поток помамно. Кик. Сручи2 се У јендек. Јевт. г. (на кога) пасти, погодити, задесити кога (о нечем непријатном, тешком). — Читава Европа ради за Немачку ... А све се то сручило на Русе. Дед. В. На њу су се сручиле нове невоље. Пов. 1. 2. а. изненада доћи, неочекивано се негде појавити, наићи, упасти, банути, нахрупити. — Борци Првог батаљона ... сручили се изненада у непријатељске ровове. Чол. Управо у доба овог културног полета сручила се... на њихове источне границе турска бујица. Комб. б. скупити се са свих страна, наћи се заједно у великом броју. — Недељом ... ти се сруче тек однекуда неки ђаци са ботаничким кутијама. Срем. в. (на кога) навалити, напасти. — На пандура ... сручила се хрпа Цигана. Петр. Б. фиr. пасти у великој количини, просути се (о киши). — После подне наоблачило се ... и сручила се олујна киша. Андр. И. Пролетња радост се сручила на варош. Каш. 3. текући ући, излити се у што (у језеро и сл.). — Безбројна врела ондје су што хуче ... док се у језеро сруче. Комб. 4. претеорити се у рушевине, срушити се. — Одмах затим цијела се кућа сручила у двориште. Чол. Онај високи торањ посрну па се... сручи у прашину. Вас
Изворни текст (OCR)
сру́чити, сру̑чӣм сврш. 1. а. нагињући какав суд или окренувши боцу учинити да се течност излије; излити одједном, на један мах. — Једном ми је сручио на главу боцу рајнског вина. Панд. Окрете се трговац шор Менагу, пошто је гоњач и другу мјешину сручио у бачву. Ћип. Сручи сву ракију из чашице у усrа. Шов. б. изасути што сипко. — Сручи читаву врећу жита у онај други тас. Вукић. в. сасути, изручити (у кога, у шта). — Ушао сам хајдуку у траr. Цео реденик метака сручићу му ноћас у груди. Пол. 1958. г. утерати, забити, зарити (у кога, у шта). — Шчепа ножић... и сручи га у Iонглагине слабине. Радул. д. пустивши нешто наглим покретом из руке или неке справе учинити да падне на циљ, бацити. — la Прозор је сручена нова маса најтежих бомби. Дед. В. Дигне се нагло ... и рикнув сручи на начелника комад стијене. Гор. 2. а. срушити, сурвати, оборити. — Ипред тих заклона било је некада наслагано камење, али ветар га је сручио и местимично затрпао ровове. Јак. Све то редом сручи н њу и затрпа је. Перк. б. спустити у нешто. — Рачуна Јевта ... и сручи кусур у свој новчаник па се диже од стола. Срем. 3. (на кога) обасути кога увредљивим речима. — Пљусак од грдњи ... је Дока сручила на њеrа. Срем. Грдње које је Игњатовић сручио на социјалисте исте су оне које су се могле чути у редовима старих ... занатлија. Глиг. 4. ставити терет на некога; натоварити, натрпати на кога нешто тешко, наметнути, натурити коме нешто непријатно. — Судбина и кивни богови окоме се на неког и сруче му на ... главу његову све беде овога света. Срем. 5. фиг. употребити целу количину на нешто, потрошити (о новцу). — Да није ... сав новац намењен зидању зграде сручен у пилотовање, ми бисмо већ ... имали позориште. СКГ 1937.