Одредница

сру́чити

сврштом 5, стр. 975

сру́чити

сручити

Стална адреса

Лема

сручити

Извор

том 5, стр. 975, редослед 13

  1. 1.а.

    нагињући какав суд или окренувши боцу учинити да се течност излије; излити одједном, на један мах.

    — Једном ми је сручио на главу боцу рајнског вина.
    Панд.
    Окрете се трговац шор Менагу, пошто је гоњач и другу мјешину сручио у бачву.
    Ћип.
    Сручи сву ракију из чашице у усrа.
    Шов.
  2. 1.б.

    изасути што сипко.

    — Сручи читаву врећу жита у онај други тас.
    Вукић.
  3. 1.в.

    сасути, изручити (у кога, у шта).

    — Ушао сам хајдуку у траr. Цео реденик метака сручићу му ноћас у груди. Пол. 1958.
  4. 1.г.

    утерати, забити, зарити (у кога, у шта).

    — Шчепа ножић... и сручи га у Iонглагине слабине.
    Радул.
  5. 1.д.

    пустивши нешто наглим покретом из руке или неке справе учинити да падне на циљ, бацити.

    — la Прозор је сручена нова маса најтежих бомби. Дед.
  6. 1.в.

    Дигне се нагло ... и рикнув сручи на начелника комад стијене. Гор.

  7. 2.а.

    срушити, сурвати, оборити.

    — Ипред тих заклона било је некада наслагано камење, али ветар га је сручио и местимично затрпао ровове.
    Јак.
    Све то редом сручи н њу и затрпа је.
    Перк.
  8. 2.б.

    спустити у нешто.

    — Рачуна Јевта ... и сручи кусур у свој новчаник па се диже од стола.
    Срем.
  9. 3.

    (на кога) обасути кога увредљивим речима.

    — Пљусак од грдњи ... је Дока сручила на њеrа.
    Срем.
    Грдње које је Игњатовић сручио на социјалисте исте су оне које су се могле чути у редовима старих ... занатлија. Глиг.
  10. 4.

    ставити терет на некога; натоварити, натрпати на кога нешто тешко, наметнути, натурити коме нешто непријатно.

    — Судбина и кивни богови окоме се на неког и сруче му на ... главу његову све беде овога света.
    Срем.
  11. 5.

    фиг. употребити целу количину на нешто, потрошити (о новцу).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Да није ... сав новац намењен зидању зграде сручен у пилотовање, ми бисмо већ ... имали позориште.
    СКГ 1937

Пододреднице

~ се

1. а. пасти откуда, с чега, срушити се. — Низ понор опет нешто тешко и мукло заштропота и сручи се у дубину. Ћоп. Преко италијанског неба затутњали су авиои и бомбе су се сручиле на Рим. Јак. б. пасти, срушити се свом тежином, изгубивши ослонац, стропоштати се. — Кад се стабло сручи, његов задњи део ђаволски одскочи. Рад. Д. Приђе клупи под липом и више се сручи него што седе на ЊУ. Бар. в. наглосе спустити, сићи, скочити доле. — Прескочи друм и сручи се низ тамну стрмину. Ћоп. Говеда се сруче у њега поток помамно. Кик. Сручи2 се У јендек. Јевт. г. (на кога) пасти, погодити, задесити кога (о нечем непријатном, тешком). — Читава Европа ради за Немачку ... А све се то сручило на Русе. Дед. В. На њу су се сручиле нове невоље. Пов. 1. 2. а. изненада доћи, неочекивано се негде појавити, наићи, упасти, банути, нахрупити. — Борци Првог батаљона ... сручили се изненада у непријатељске ровове. Чол. Управо у доба овог културног полета сручила се... на њихове источне границе турска бујица. Комб. б. скупити се са свих страна, наћи се заједно у великом броју. — Недељом ... ти се сруче тек однекуда неки ђаци са ботаничким кутијама. Срем. в. (на кога) навалити, напасти. — На пандура ... сручила се хрпа Цигана. Петр. Б. фиr. пасти у великој количини, просути се (о киши). — После подне наоблачило се ... и сручила се олујна киша. Андр. И. Пролетња радост се сручила на варош. Каш. 3. текући ући, излити се у што (у језеро и сл.). — Безбројна врела ондје су што хуче ... док се у језеро сруче. Комб. 4. претеорити се у рушевине, срушити се. — Одмах затим цијела се кућа сручила у двориште. Чол. Онај високи торањ посрну па се... сручи у прашину. Вас

пасти откуда, с чега, срушити се.пасти, срушити се свом тежином, изгубивши ослонац, стропоштати се.Приђе клупи под липом и више се сручи него што седе на ЊУ. Бар.наглосе спустити, сићи, скочити доле.(на кога) пасти, погодити, задесити кога (о нечем непријатном, тешком).На њу су се сручиле нове невоље. Пов.изненада доћи, неочекивано се негде појавити, наићи, упасти, банути, нахрупити.скупити се са свих страна, наћи се заједно у великом броју.(на кога) навалити, напасти.фиr. пасти у великој количини, просути се (о киши).текући ући, излити се у што (у језеро и сл.).претеорити се у рушевине, срушити се.
Изворни текст (OCR)
сру́чити, сру̑чӣм сврш. 1. а. нагињући какав суд или окренувши боцу учинити да се течност излије; излити одједном, на један мах. — Једном ми је сручио на главу боцу рајнског вина. Панд. Окрете се трговац шор Менагу, пошто је гоњач и другу мјешину сручио у бачву. Ћип. Сручи сву ракију из чашице у усrа. Шов. б. изасути што сипко. — Сручи читаву врећу жита у онај други тас. Вукић. в. сасути, изручити (у кога, у шта). — Ушао сам хајдуку у траr. Цео реденик метака сручићу му ноћас у груди. Пол. 1958. г. утерати, забити, зарити (у кога, у шта). — Шчепа ножић... и сручи га у Iонглагине слабине. Радул. д. пустивши нешто наглим покретом из руке или неке справе учинити да падне на циљ, бацити. — la Прозор је сручена нова маса најтежих бомби. Дед. В. Дигне се нагло ... и рикнув сручи на начелника комад стијене. Гор. 2. а. срушити, сурвати, оборити. — Ипред тих заклона било је некада наслагано камење, али ветар га је сручио и местимично затрпао ровове. Јак. Све то редом сручи н њу и затрпа је. Перк. б. спустити у нешто. — Рачуна Јевта ... и сручи кусур у свој новчаник па се диже од стола. Срем. 3. (на кога) обасути кога увредљивим речима. — Пљусак од грдњи ... је Дока сручила на њеrа. Срем. Грдње које је Игњатовић сручио на социјалисте исте су оне које су се могле чути у редовима старих ... занатлија. Глиг. 4. ставити терет на некога; натоварити, натрпати на кога нешто тешко, наметнути, натурити коме нешто непријатно. — Судбина и кивни богови окоме се на неког и сруче му на ... главу његову све беде овога света. Срем. 5. фиг. употребити целу количину на нешто, потрошити (о новцу). — Да није ... сав новац намењен зидању зграде сручен у пилотовање, ми бисмо већ ... имали позориште. СКГ 1937.