сру̏шити
срушити
Лема
срушити
Извор
том 5, стр. 976, редослед 1
- 1.а.
учинити да нешто падне, оборити, свалити.
— Не преоста ино него подсјећи и срушити бријест.
- 1.б.
раскинути, сломити.
— Диже народ ...а варварске ланце сруши.
- 1.в.
учинити много мањим, смањити (о ценама).
— Нетко је] ... срушио цијене и сада купује за јевтин новац сељачке производе.
- 2.а.
фиг. лишити пређашњег значења, вредности; збацити (с власти).
— Срушили су капитал и оне који су капитал држали у својим рVкама.
Треба га срушити с власти, то је једини начин.
- 2.б.
пореметити, нарушити нечије планове; уништити, упропастити.
— Енглези су у Египту имали специјалне курсеве за издржљивост, алИ ове наше планине просто су их прве ноћи срушиле. Дед.
- 2.в.
Учени и школовани људи ... устали су да га Вука омету, омаловаже, сруше. Прод. Из друштва је искључен ... човек коме је то друштво срушило ... брак. СКГ 1937.
- 2.в.
учинити крај неком душевном стању, избацити, избити из таквог стања.
— Бојао се да ће га њихово држање срушити из опијености која га је носила. Шег.
- 3.
убити (метком).
— Била мркла ноћ, па га ... неки Бешевић ... сруши из пушке.
- 4.
дати негативну оцену на испиту.
— Разредни надстојник ... је из два предмета срушио Крешимира.
Пододреднице
1. а. претворити се у рушевину, порушити се, разрушити се. — Кућица се већ давно срушила. Ранк. Читава ће се зграда морати срушити до темеља. Ант. 1. б. доћи у стање потпуног растројства, душевне немоћи. — Сва клонула, срушена, обезнађена наставила с гласом као да се растаје са животом. Пец. n. пропасти, нестати. — Ваљаде што га та невоља наnала, сруши се У њему онај изглед човечији т дође као да у шуми живи. Вукић. 2. пасти, свалити се читавом тежином. — Завапи очајно и онесвијештена се сруши на земљV. Шов. Задрхта и хтеде да се сруши, али је придржаше и спустише на столицу. Рист. 3. нагло се спустити, сручити се низ стрмину. — Сруше се низ обронак. Мих. 4. (на кога) а. окомити се (на кога) увредама, грдњама, прекорима. — Тад се на њих срушио мајстор и мајсторица, па их грде да не можеш слушати. Том. б. напасти, навалити, сручити се б2ж на кога (о непријатељској војсци). — Требало би да се каква војска Атилина сруши на околину Напуља. Грол. 5. фиг. престати постојати, нестати, ишчезнути. — Идеали његови постепено сломише се, срушише се. Ранк. Триста и више — јесени у златну прошлост се срушило. Кркл
Изворни текст (OCR)
сру̏шити, -ӣм сврш. 1. а. учинити да нешто падне, оборити, свалити. — Не преоста ино него подсјећи и срушити бријест. Коз. Ј. б. раскинути, сломити. — Диже народ ...а варварске ланце сруши. Њег. в. учинити много мањим, смањити (о ценама). — Нетко је] ... срушио цијене и сада купује за јевтин новац сељачке производе. Донч. 2. фиг. а. лишити пређашњег значења, вредности; збацити (с власти). — Срушили су капитал и оне који су капитал држали у својим рVкама. ЛМС 1951. Треба га срушити с власти, то је једини начин. Бен. б. пореметити, нарушити нечије планове; уништити, упропастити. — Енглези су у Египту имали специјалне курсеве за издржљивост, алИ ове наше планине просто су их прве ноћи срушиле. Дед. В. Учени и школовани људи ... устали су да га Вука омету, омаловаже, сруше. Прод. Из друштва је искључен ... човек коме је то друштво срушило ... брак. СКГ 1937. в. учинити крај неком душевном стању, избацити, избити из таквог стања. — Бојао се да ће га њихово држање срушити из опијености која га је носила. Шег. 3. убити (метком). — Била мркла ноћ, па га ... неки Бешевић ... сруши из пушке. Буд. 4. дати негативну оцену на испиту. — Разредни надстојник ... је из два предмета срушио Крешимира. Кол.