ср̑х
срх QA: medium
Лема
срх
Извор
том 5, стр. 976, редослед 2
- 1.
(мн. ср̑си и ређе ср̏хови) (обично у мн.) осећај праћен дрхтавицом који обузима човека због хладноће, страха или неког пријатног или непријатног узбуђења, марци, језа.
— Њега прођоше танани срси од радосног изненађења.
Тијелом је најприје обиђоше хладни срси: најежурила се.
Младен се ужасну. Студени срси прострујаше му уз леђа.
- 2.а.
фиг. једва приметно испољавање чега, лагани дах, дашак ветра.
— Погледа га кратко и на лицу јој се појави срх смијешка.
По успаваној природи, мукло и тихо, неизмјерно тихо, зазујио би широк срХ. Кум. б једва приметно мрешкање, таласање морске површине.
— Благ вечерњи вјетрић миљио је по увалама у море, мали и плахи срхови појавили се на површини.
Дршћући лагодним срхом вјетар је прошО̑ по жалу. На3.
Изворни текст (OCR)
ср̑х м (мн. ср̑си и ређе ср̏хови) 1. (обично у мн.) осећај праћен дрхтавицом који обузима човека због хладноће, страха или неког пријатног или непријатног узбуђења, марци, језа. — Њега прођоше танани срси од радосног изненађења. Маш. Тијелом је најприје обиђоше хладни срси: најежурила се. Ћип. Младен се ужасну. Студени срси прострујаше му уз леђа. Вуков. 2. фиг. а. једва приметно испољавање чега, лагани дах, дашак ветра. — Погледа га кратко и на лицу јој се појави срх смијешка. Кал. По успаваној природи, мукло и тихо, неизмјерно тихо, зазујио би широк срХ. Кум. б једва приметно мрешкање, таласање морске површине. — Благ вечерњи вјетрић миљио је по увалама у море, мали и плахи срхови појавили се на површини. Кум. Дршћући лагодним срхом вјетар је прошО̑ по жалу. На3.