ср̏це
срце
Лема
срце
Извор
том 5, стр. 976, редослед 6
- 1.а.
(мн. ср̏ца, ген. ср̑ца и ср̏да̄ца̄) 1 централни мишићаст орган који регулише крвоток у телу човека (и већине жживотиња) и који се налази на левој страни грудне дупље соr.
— Срце је мукло шупљом груди тукло.
Срце девојчице после операције] ... није одмах могло да обнови свој ранији ритам. Пол. 1950.
- 1.б.
место на левој страни груди под којим се налази тај орган.
— П уздахну и пољуби књигу и спреми је у њедра до срца.
- 2.а.
обично у симболичном изражаваљу духовно и емотивно расположење; љубавно осећање, љубав.
— Срце га је вукло к филозофији.
У стварну Истину може се ући само срцем.
Допао ој се ... и она му одмах поклонила срце.
- 2.б.
одважност, храброст.
— По срцу и по телесном јунаштву био је Хајдук Вељко први.
Не има срца један на другога да удари.
- 3.а.
човек као носилац, израз одређених душеених способности.
— Поврвише гласи ... по планини јер се срце срцу одазива.
Фашисти ... су мислили да својим крволоштвом заплаше свијет ... Али колико је срца која се нису дала заплашити.
- 3.б.
драга особа, драги мој, драга моја.
— О Њукићу, срце Из њедара, не иди ми Сењу бијеломе.
Да се могу разговорит, срце моје, а са Мртвом твојом главом!
Окрени се спавај, срце
— рекла је и пољубила га.
- 4.а.
фиг. средишно место (државе, покрајине, области), средиште, центар.
— Стара престоница ... срце Србије, Крагујевац је увек имао изузетно место међу свима варошима у Србији.
У срцу Брача није се ни сад чула звека оружја.
- 4.б.
средина каквог плода, цвета и сл., језгра.
— Лубенице, са по којом расеченом да џи се видело њихово сочно срце, дизале су се по плочнИКV. Ћос.
- 4.б.
Оцвало је цвијеће посивјело као камен што се угнијездио у срцу буса. Мих.
- 4.в.
унутрашњост чгга.
— Пошли смо затим у посету срцу прекоокеанског брода ... Машинска сала... одиста подсећа на какво велико људско срце. Пол. 1958.
- 4.г.
оно што је најбитније, најважсније, срж, суштина.
— Пролетеријат је срце филозофије, а филозофија мозак пролетеријата.
Треба само продријети у само срце ствари.
- 4.д.
главни покретач и организатор.
— Радио-станица ... мора да проговори. ФрVшка гора мора доћи у везу са срцем и мозгом Устанка. Поп. .
- 5.
желудац, стомак.
— У нашем крају сељаци кад кога боли стомак ... кажу ... да га боли срце.
Макар хладан чај. Не смеш да одеш тако празна рца.
- 6.
срцаст предмет уоште (врста колача и сл.).
— Многи су лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима.
Буња је градња налик срцу звона.
- 7.
в. срдачка. Вук Рј.
dialectal - 8.
као саставни део неких ботаничких назива: девојачко (удовичко) ~, кокошје ~, краљевско ~, ~ од чемерике. Бен. Рј.
испуњен сам задовољстеом. — Мени је пуно срце кад их погледам. Глиш.; разбити, сломити некоме ~ учинити некога несрећним; рана на срцу велика брига, несрећа; руку на ~ искрено, отворено. — Отворење изложбе није само свечани, али, руку на срце, често само формални акт с неколико ... празних ријечи, него је отворење радни тренутак. Вј. 1971.; сад ми је ~ на месту испуњена ми је жеља, очекивање; свалити се на ~ постати предмет велике бриге, узнемирења. — Љубомор, тежак као гора, свалио му се на срце. Том.; свим срцем (приХватити се нечега, волети и сл.) в. из дна срца; ~ боли (кида се, пара се, пуЦа, стрепИ, стеже се, тишти, цепа се) о стању велике узнемирености, жалости, забринутости и сл.; ~ вене (копни, топи се) за неким о љубавној чежњи. — Нако с топи срце моје за тобом ... нако вене срце моје за тобом ... нако копни срце моје за тобом. НП Вук; ~ гори о великом узбуђењу; ~ игра (кличе, разиграло се, расте) о осећању велике радости, великог задовољства; ~ је задрУ̑тало (пало) о наглом, неочекиваном осећању страха, бриге, жалости; ~ моје разr. као љубазно обраћање некоме: .драга моја, драги мој; срцу пустити на вољу не стављати никаквог ограничења својим жсељама. — Vамах се постидела што ... тако ... пусти срцу на вољу. Рад. Д.; терет му је (с)пао са срца ослободио се велике бриге; тешка срца (пристати на што) нерадо, преко воље; угристи (ујести) за ~ причинити непријатност, бол. — Као да га нешто уједа за срце кад угледа иза мојих леђа Стевицу. Коч.; у дубини срца (желети, мислити) скривено од других, тајно; урезало му се у ~ постало је предмет сталних мисли, жеља и сл.; Што на срцу, то на језику в. уз језик (изр.).
Фразе
бити без срца, немати срЦа бити нгосетљив, без осећања; бити доброг (меког) срца бити добар, имати осећања за другог; бити зла срца бити зао, неваљао, злобан, пакостан; бити лављег срца бити храбар, неустрашив; бити накрај срца нар. расрдити се за најмању ситницу; бити, лежати коме на срцу бити предмет нечије бриге, нечијих мисли. — Твоја ми је срећа на срцу. Кум.; бити брат по срЦУ бити истих мисли, истих жеља, истих осећања. — Брат по срцу, братски погледај ме! Ботић; бити тврда срца бити неосетљив, непопустљив; велико ~ веома добар човек, прави човек; весело 7 кудељу́ пре де љубав према нечему најјачи је подстрек за рад; дете по д срцем носити (о жени) бити бременита, у другом стању; дићи росу са срца нар. испити ујутр чашу ракије и заложити се. — Јеси ли дигао росу са срца? Н. прип. Вук; дирнути (такнути) у ~ у најосетљивије место погодити; до дубине срца, из дубине срца у највећој мери, врло јако (кад је реч о осећањима); докле ми ~ (у гру дима) бије (куца) до смрти; за ~ прирасти постати врло бл:зак, мио; зеч(и)је ~ врло плашљив човек. — ЕХ, баш је ноћас у ме ушло зечије срЦе. Поп.; златно~ племенитчовек; изгоре (изгорело) му ~ врло му је стало (до нечега), чезне (за нечим). — Бему је изгорело срце да буде одмах с Мадленом. Ђал.; Из дна срца, из свега срца свим срцем и душом, врло јако, снажно; имати (зло) ~ на кога срдити се, љутити се на некога. — Силво, имаш зло срце за мене. Цар Е.; имати од срца порода (о жени) имати дете, потомка; искалити~ на кога излити свој гнев, срџбу на некога; ишчупати кога из срца заборавити кога, престати мислити на некога; камена срца (бити) в. бити тврда срца; лака срца (учинити, дати нешто) без размишљања, не мислећи на последице; мана (грешка) срца мед. в. уз мана (изр.); на гла дно срце, наште срца (јести, пити) на празан желудац, наташте; (од)лакну ло је срцу ослободити се осећања чега непријатног (страха и сл.); од пуноће срца од обиља осећања; од (свега) срца (дати, учинити) врло радо; отворена срца искрено; пону дити руку и ~ запросити; пало му је ~ у гаће, сишло му ~ у пете в. уз гаће (изр.); по срцу је по укусу, по вољи је преко срца (учинити) нерадо; примити к срцу добро упамтити. — Дете моје, идеш на пут, прими к срцу речи ове. Змај; пуно ми је
Изворни текст (OCR)
ср̏це с (мн. ср̏ца, ген. ср̑ца и ср̏да̄ца̄) 1. а. централни мишићаст орган који регулише крвоток у телу човека (и већине жживотиња) и који се налази на левој страни грудне дупље соr. — Срце је мукло шупљом груди тукло. Гор. Срце девојчице после операције] ... није одмах могло да обнови свој ранији ритам. Пол. 1950. б. место на левој страни груди под којим се налази тај орган. — П уздахну и пољуби књигу и спреми је у њедра до срца. Ботић. 2. обично у симболичном изражаваљу а. духовно и емотивно расположење; љубавно осећање, љубав. — Срце га је вукло к филозофији. Баз. У стварну Истину може се ући само срцем. Крл. Допао ој се ... и она му одмах поклонила срце. Срем. б. одважност, храброст. — По срцу и по телесном јунаштву био је Хајдук Вељко први. Вук. Не има срца један на другога да удари. Том. 3. а. човек као носилац, израз одређених душеених способности. — Поврвише гласи ... по планини јер се срце срцу одазива. Март. Фашисти ... су мислили да својим крволоштвом заплаше свијет ... Али колико је срца која се нису дала заплашити. Чол. б. драга особа, драги мој, драга моја. — О Њукићу, срце Из њедара, не иди ми Сењу бијеломе. НП Вук. Да се могу разговорит, срце моје, а са Мртвом твојом главом! Њег. Окрени се спавај, срце — рекла је и пољубила га. Торб. 4. фиг. а. средишно место (државе, покрајине, области), средиште, центар. — Стара престоница ... срце Србије, Крагујевац је увек имао изузетно место међу свима варошима у Србији. Скерл. У срцу Брача није се ни сад чула звека оружја. Наз. б. средина каквог плода, цвета и сл., језгра. — Лубенице, са по којом расеченом да џи се видело њихово сочно срце, дизале су се по плочнИКV. Ћос. Б. Оцвало је цвијеће посивјело као камен што се угнијездио у срцу буса. Мих. в. унутрашњост чгга. — Пошли смо затим у посету срцу прекоокеанског брода ... Машинска сала... одиста подсећа на какво велико људско срце. Пол. 1958. Г. оно што је најбитније, најважсније, срж, суштина. — Пролетеријат је срце филозофије, а филозофија мозак пролетеријата. Псих. Треба само продријети у само срце ствари. Крл. д. главни покретач и организатор. — Радио-станица ... мора да проговори. ФрVшка гора мора доћи у везу са срцем и мозгом Устанка. Поп. . 5. желудац, стомак. — У нашем крају сељаци кад кога боли стомак ... кажу ... да га боли срце. Срем. Макар хладан чај. Не смеш да одеш тако празна рца. Дав. 6. срцаст предмет уоште (врста колача и сл.). — Многи су лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима. Срем. Буња је градња налик срцу звона. Поп. В. 7. покр. в. срдачка. Вук Рј. 8. као саставни део неких ботаничких назива: девојачко (удовичко) ~, кокошје ~, краљевско ~, ~ од чемерике. Бен. Рј.