ср́љати
срљати
Лема
срљати
Варијанте
ср̀љати
Извор
том 5, стр. 970, редослед 12
- 1.а.
безглаво, непромишљено, лудо јурити некуда.
— Он само срља и срља као слијепац код очију.
Властодршци су све више срљали у воде националне издаје.
Знаш ли ти да ми сви заједно срљамо у неку велику несрећу.
- 1.б.
жсурити се некуда, куљати у великој количини, са разних страна.
— Из свију села ... све то хрли и срља према Вуковом Гају.
Двоје по двоје срљала је мала поворка на брдо.
- 2.
лутати без циља, тумарати.
— Срљао он и тамо и амо ... па најпослије стао трчати.
Поједине чете ... наставиле су продирањем ... срљајући по незнаним гудурама.
- 3.а.
(на кога) нападати, наваљивати.
— Мучиле се оне и злопатиле као никад ... На неку срљао свекар док ју је свекрва живу језиком изуједала.
- 3.б.
хитати, силовито упадати, налетати, залетати се.
— Никад ја нисам пренагло срљао у било какав посао.
Тешко је умријети ... гдје нема ни брижне руке ... да отјера досадну муху која срља у око и уста.
Изворни текст (OCR)
ср́љати, ср̑ља̄м и ср̀љати, -а̄м несврш. 1. а. безглаво, непромишљено, лудо јурити некуда. — Он само срља и срља као слијепац код очију. Кос. Властодршци су све више срљали у воде националне издаје. Марј. Ј. Знаш ли ти да ми сви заједно срљамо у неку велику несрећу. Андр. И. б. жсурити се некуда, куљати у великој количини, са разних страна. — Из свију села ... све то хрли и срља према Вуковом Гају. Коч. Двоје по двоје срљала је мала поворка на брдо. Бег. 2. лутати без циља, тумарати. — Срљао он и тамо и амо ... па најпослије стао трчати. Шимун. Поједине чете ... наставиле су продирањем ... срљајући по незнаним гудурама. Лал. 3. а. (на кога) нападати, наваљивати. — Мучиле се оне и злопатиле као никад ... На неку срљао свекар док ју је свекрва живу језиком изуједала. Кол. б. хитати, силовито упадати, налетати, залетати се. — Никад ја нисам пренагло срљао у било какав посао. Креш. Тешко је умријети ... гдје нема ни брижне руке ... да отјера досадну муху која срља у око и уста. Чол.