Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

стабилѝза̄тор

мтом 5, стр. 980

стабилѝза̄тор

стабилизатор

Лема

стабилизатор

Извор

том 5, стр. 980, редослед 5

  1. 1.

    у физици и хемији материја која служи да се неки материјал, подложан променама, одржи сталан, постојан.

  2. 2.

    уређај који служси да се одржи сталан напон струје.

  3. 3.

    справа која спречава да се каросерија аутомобила нагиба на заеојима.

    — Револуционарна кодификација је пре свега стабилизатор револуционарниХ односа. рх. 1954.
Изворни текст (OCR)
стабилѝза̄тор м 1. у физици и хемији материја која служи да се неки материјал, подложан променама, одржи сталан, постојан. 2. уређај који служси да се одржи сталан напон струје. 3. справа која спречава да се каросерија аутомобила нагиба на заеојима. — фиг. Револуционарна кодификација је пре свега стабилизатор револуционарниХ односа. рх. 1954.