ста̏до

стадо

Лема

стадо

Варијанте

ста̑до

Извор

том 5, стр. 982, редослед 21

1.а.
већи скуп домаћих животиња преживара, обично исте врсте, које заједно пасу и које су под надзором једног чувара (пастира).
— Ту ... проведоше детињство момче ц девојче чуtајући стада.
Дом.
Испочетка је устајао у предјутарје ... и бјежао је као урекнут да гледа како се долови и обронци осипају стадима.
Гор.
1.б.
скуп дивљих животиња исте врсте које се заједно држсе: ~ дивљих свиња.
1.в.
рој пчела. Р-К Реч.
2.г.
фиг. скуп верника једне цркве или једне црквене организације.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Духовник се снебио што један од стада његова не долази у цркву.
Гор.
Живели су они врло лепо, као што ... и приличи поповским кућама које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.
Срем.
2.б.
скуп људи повезаних међу собом пореклом, везама народности, држсавне припадности, занимања и сл.
сл. — слично
— Ја сам по теби бескрупулозан млад човек који напушта стадо својих отаца.
Бар.
Како се сада реда то стадо критичара? Ков.
2.в.
(обично са пејоративном нијансом) велика, неорганизована група људи, гомила, маса.
— Ови ... секу све што је самосталније, живље, што на било који начин стрчи Из једнолике масе друштвеног стада. Ћос.
2.б.
Маса, двопапкарско стадо ... носи човјека у тријумфу, оно се зове бакљада. Крл.
2.г.
скуп истоврсних предмета, гомила.
— Стадо облака клизило је по небу.
Моск.
Све је небо мирно, мирна су му стада, само једна звезда преко неба пада.
Кост. Л.
На којим су острвима остали моји дани и векови? У коме стаду дрвећа?
Вучо
Видело се мрко стадо градских кућа.
Ђил.

Фразе

одбити се од свога стада изгубити сваку везу са својом друштвеном заједстадо̀вит, -а, -о необ. који има стада. — Узми Мару, имаш стада, од истока до запада, стадовита ј оца кћи.
Кост. Л.

Изворни текст (OCR)

ста̏до и ста̑до с 1. а. већи скуп домаћих животиња преживара, обично исте врсте, које заједно пасу и које су под надзором једног чувара (пастира). — Ту ... проведоше детињство момче ц девојче чуtајући стада. Дом. Испочетка је устајао у предјутарје ... и бјежао је као урекнут да гледа како се долови и обронци осипају стадима. Гор. б. скуп дивљих животиња исте врсте које се заједно држсе: ~ дивљих свиња. в. рој пчела. Р-К Реч. 2. фиг. г. скуп верника једне цркве или једне црквене организације. — Духовник се снебио што један од стада његова не долази у цркву. Гор. Живели су они врло лепо, као што ... и приличи поповским кућама које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима. Срем. б. скуп људи повезаних међу собом пореклом, везама народности, држсавне припадности, занимања и сл. — Ја сам по теби бескрупулозан млад човек који напушта стадо својих отаца. Бар. Како се сада реда то стадо критичара? Ков. А. в. (обично са пејоративном нијансом) велика, неорганизована група људи, гомила, маса. — Ови ... секу све што је самосталније, живље, што на било који начин стрчи Из једнолике масе друштвеног стада. Ћос. Б. Маса, двопапкарско стадо ... носи човјека у тријумфу, оно се зове бакљада. Крл. г. скуп истоврсних предмета, гомила. — Стадо облака клизило је по небу. Моск. Све је небо мирно, мирна су му стада, само једна звезда преко неба пада. Кост. Л. На којим су острвима остали моји дани и векови? У коме стаду дрвећа? Вучо Видело се мрко стадо градских кућа. Ђил.