ста̀за
стаза
Лема
стаза
Извор
том 5, стр. 983, редослед 8
- 1.а.
узак пешачки пут, путељак, путања.
— Перивојем круже стазе.
Снег је ... вејао и немилосрдно засипао стазе и богазе. Рад.
- 1.д.
фиг. Млади се бог показа ... кад се пење уз ведрину плави стаза. Наз.
- 1.б.
пут подешен за спортске вежбе и такмичења.
— Препоручљиво је и трчање на лакоатлетској стази.
Заборавили су атлетичари стазу, стартна места ... и скакалишта.
- 1.в.
замишљена линија којом се крећу небеска тела, путаа, орбита.
— Колики је ексцентрицитет зслаљске стазе?
- 2.а.
фиг. правац, снер у којем се нешто развија, мења.
— Линија уда*авања антологије од историје оцртава стазу којом се антологија приближава критици. ЛМС 1957.
- 2.б.
животни пут, оно што се пролази у животу; начин живота, поступања током живота.
— Трновита је стаза којом се један борац за истину ... креће.
Родитељима је дужност да их дјецу упућују на стазу врлине.
Стопе моје упутила си стазама гријеха.
- 3.
раздељак у коси.
светли појас који се ноћу види преко неба, а састоји се од великог броја звезда, Кумова Слама; скренути на другӯ стазу променити садрсај, смисао, тему. — Разговор је скренуо на другу стазV.
Фразе
ићи по клизавој стази претрпети неуспех, излагати се опасности; ић угаженом (утабаном, утапканом, утрвеном) стазом ићи путем који су већ претходници прокрчили, држати се опробаних, проверених мерила, поступака и сл. — Ранковић је почео писати онда ... када су сВи млади ... ишли утапканим стазама ... Лазаревића и ... Веселиновића. Скерл.; Козја
Изворни текст (OCR)
ста̀за ж 1. а. узак пешачки пут, путељак, путања. — Перивојем круже стазе. Леск. Ј. Снег је ... вејао и немилосрдно засипао стазе и богазе. Рад. Д. фиг. Млади се бог показа ... кад се пење уз ведрину плави стаза. Наз. б. пут подешен за спортске вежбе и такмичења. — Препоручљиво је и трчање на лакоатлетској стази. Скиј. Заборавили су атлетичари стазу, стартна места ... и скакалишта. Сп. 1960. в. замишљена линија којом се крећу небеска тела, путаа, орбита. — Колики је ексцентрицитет зслаљске стазе? Анал. 1. 2. фиг. а. правац, снер у којем се нешто развија, мења. — Линија уда*авања антологије од историје оцртава стазу којом се антологија приближава критици. ЛМС 1957. б. животни пут, оно што се пролази у животу; начин живота, поступања током живота. — Трновита је стаза којом се један борац за истину ... креће. Срем. Родитељима је дужност да их дјецу упућују на стазу врлине. Вел. Стопе моје упутила си стазама гријеха. Креш. 3. раздељак у коси.