Одредница

ста́лно̄ст

жтом 5, стр. 989

ста́лно̄ст

сталност

Лема

сталност

Извор

том 5, стр. 989, редослед 6

  1. особина, стање онога који је сталан. ста̏ло у предићату, са облицима глагола бити(јесам) и субјектом у дативу: придавати важност коме или чему, полагати; маритпи.

    До њих им је било стало као до лањскоr снијеrа. Бен. Нама је било стало да бар неко вријеме одржимо Власеницу ... у циљV мобилизације људства у наше одреде.
    Чол.

Фразе

~ ме је! ~ те је! и сл. није ме (није те итд.) брига, не марим (мариш и сл.) за то. — Е стало те! кажи нема пара па збогом!
Глиш.
Изворни текст (OCR)
ста́лно̄ст, -ости ж особина, стање онога који је сталан. ста̏ло у предићату, са облицима глагола бити(јесам) и субјектом у дативу: придавати важност коме или чему, полагати; маритпи. — До њих им је било стало као до лањскоr снијеrа. Бен. Нама је било стало да бар неко вријеме одржимо Власеницу ... у циљV мобилизације људства у наше одреде. Чол.