сталожа́ва̄ње

сталожавање

сталожавање

том 5, стр. 989, редослед 7

—
гл. им. од сталожавати сталожа́вати (се), -о̀жа̄ва̄м (се) = сталоживати (се) несврш. и уч. према сталожсити (Се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

сталожа́ва̄ње с гл. им. од сталожавати сталожа́вати (се), -о̀жа̄ва̄м (се) = сталоживати (се) несврш. и уч. према сталожсити (Се).