Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ста́ложен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 989

ста́ложен

сталожен

Лема

сталожен

Извор

том 5, стр. 989, редослед 8

  1. 1.

    трп. прид. од сталоисити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    који је умно и морално уравнотежен, смирен, озбиљан, сређен.

    — Сталожен човек ... бивши плаховит и немиран младић.
    Сек.
    Вјереник је сталожен старији човјек. есн.
Изворни текст (OCR)
ста́ложен, -а, -о 1. трп. прид. од сталоисити (се). 2. који је умно и морално уравнотежен, смирен, озбиљан, сређен. — Сталожен човек ... бивши плаховит и немиран младић. Сек. Вјереник је сталожен старији човјек. есн.