ста̀нӣште

станиште QA: medium

Лема

станиште

Извор

том 5, стр. 992, редослед 12

1.а.
место становања, живљења, обитавалиште, пребивалиште.
— И ... горске звијери имају гдје мирно склонити главу, а ми, убоги немамо сигурна станишта и стојбине.
Коч.
Барбарска племена ... би на новим стаништима коцком дијелила земљу појединим родовима. Пов.
2.б.
Воћке у својим густим крунама скривају станишта ... многих птица. Тод. оно што се изгради за становање и смештај, стан, настамба.
— Крај спаљеног станишта ... одисала је ... свежина ... висоравни.
НК 1946
2.а.
место заустављања и привременог боравка, пролазно боравиште.
— Палић је једно од највећих станишта птица чији је пут дуг чак и по десет хиљада километара. Пол. 1958.
2.б.
место заустављања, застанка превозног средства, постаја, стајалиште, станица1 (1).
— Наш мали пароброд има своје станиште насред дрвенога мосrа.
Нен. Љ.
3.а.
место које одговара животним потребама неке биљне врсте и где она расте.
— Свака биљна врста може живјети на таквом мјесту на које је прилагођена грађом својих органа. То је станиште биљке.
НЕ
3.б.
место, простор где је нешто смештено, лежиште.
— Јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште па гледају отуд страшно.
Ранк.
3.в.
налазшште.
— Знамо да па злата на првобитном станишту на Уралу.
Панч.

Изворни текст (OCR)

ста̀нӣште с 1. а. место становања, живљења, обитавалиште, пребивалиште. — И ... горске звијери имају гдје мирно склонити главу, а ми, убоги немамо сигурна станишта и стојбине. Коч. Барбарска племена ... би на новим стаништима коцком дијелила земљу појединим родовима. Пов. 2. Воћке у својим густим крунама скривају станишта ... многих птица. Тод. б. оно што се изгради за становање и смештај, стан, настамба. — Крај спаљеног станишта ... одисала је ... свежина ... висоравни. НК 1946. 2. а. место заустављања и привременог боравка, пролазно боравиште. — Палић је једно од највећих станишта птица чији је пут дуг чак и по десет хиљада километара. Пол. 1958. б. место заустављања, застанка превозног средства, постаја, стајалиште, станица1 (1). — Наш мали пароброд има своје станиште насред дрвенога мосrа. Нен. Љ. 3. а. место које одговара животним потребама неке биљне врсте и где она расте. — Свака биљна врста може живјети на таквом мјесту на које је прилагођена грађом својих органа. То је станиште биљке. НЕ. б. место, простор где је нешто смештено, лежиште. — Јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште па гледају отуд страшно. Ранк. в. налазшште. — Знамо да па злата на првобитном станишту на Уралу. Панч.