старѐшина
старешина, старјешина
Лема
старешина
Варијанте
старјешина, старјѐшина
Извор
том 5, стр. 996, редослед 27
- а.
први у некој хијерархији, руководилац, поглавар, начелник, уопште особа с највећим овлашћењима у некој групи, заједници и сл.: ~ одсека, кућни ~, сеоски ~.
— На челу рода налази се мирнодопски старјешина и ратни вођа, које изабиру припадници рода.
Свака чета заробљеника имала је старешину.
- б.
у војсци: командир, заповедник неког дела војске; припадник војног кадра који командује војницима, официр одн. подофицир.
— lepa се само окрете као војник кад му старешина заповеди.
- в.
уопште старији у некој хијерархији, претпостављени.
— Његову памет поштовао је и ценио сваки старешина.
Фразе
сватски, сватовски ~ стари сват; разредни ~ наставник посебно задужкен за старање о неком одељењу ђака.
Изворни текст (OCR)
старѐшина, ијек. старјѐшина, м а. први у некој хијерархији, руководилац, поглавар, начелник, уопште особа с највећим овлашћењима у некој групи, заједници и сл.: ~ одсека, кућни ~, сеоски ~. — На челу рода налази се мирнодопски старјешина и ратни вођа, које изабиру припадници рода. ОГ. Свака чета заробљеника имала је старешину. Јак. б. у војсци: командир, заповедник неког дела војске; припадник војног кадра који командује војницима, официр одн. подофицир. — lepa се само окрете као војник кад му старешина заповеди. Вес. в. уопште старији у некој хијерархији, претпостављени. — Његову памет поштовао је и ценио сваки старешина. Лаз. Л.