старѝна
старина QA: medium
Лема
старина
Извор
том 5, стр. 997, редослед 10
- 1.а.
старо доба, далека прошлост, давнина.
— Ово заправо ни нИсУ Сирмијци од старине него смо их Истом прије неколико година посвојили.
Песници из старине певали су ... своје даворије уз пратњу харфе.
- 1.б.
прошлост неке људске групе (народа, племена и сл.), живот минулих поколења.
— Део нашега народа који је под Турцима прешао у муслиманску веру није имао потребе да се враћа у ... обичаје своје старине.
- 1.в.
некадашња припадност по роду, пореклу; порекло, род.
— Старином је Цинцарин, али се родио у Будиму.
Старином сам и кућом са Мразова, а сад ми је кућа цијели свијет.
- 2.а.
трагови, остаци старог доба, некадашњег жсивота.
— Најдубља старина људског рода ... лежи закопана у подубоким наносима река.
- 2.б.
старе особине, појаве старог порекла.
— И ту је српскохрватски језик сачувао много старине и много слободе. Бвл.
- 3.
породично наслеђе из даље прошлости, старевина, дедовина.
— Нисам могао радити, а болела ме душа да продам старину ... дао сам поље под закуп.
- 4.
предмет, ствар из старог доба. —У сваки је манастир Јоаким ушао ... и пописао његове старине. Поп. П. Премјестит ће читав државни строј ... у музеј старина. Ант.
- 5.
старо вино.
— Послао бих му боцу старине. В l8s5.
- 6.а.
својство онога што је давно настало, произведено, направљено, старост (3).
— Покућство ... се љаштило од старине.
Сеоце је скоро оронуло од старине.
- 6.б.
стање, обележја старости (биолошке), одмаклих година.
— Старац кано да је пред вишом старости изгубио своју старину, скочи к мајци.
Изворни текст (OCR)
старѝна ж 1. а. старо доба, далека прошлост, давнина. — Ово заправо ни нИсУ Сирмијци од старине него смо их Истом прије неколико година посвојили. Вел. Песници из старине певали су ... своје даворије уз пратњу харфе. Цар М. б. прошлост неке људске групе (народа, племена и сл.), живот минулих поколења. — Део нашега народа који је под Турцима прешао у муслиманску веру није имао потребе да се враћа у ... обичаје своје старине. Ђорђ. в. некадашња припадност по роду, пореклу; порекло, род. — Старином је Цинцарин, али се родио у Будиму. Јакш. Ђ. Старином сам и кућом са Мразова, а сад ми је кућа цијели свијет. Коч. 2. а. трагови, остаци старог доба, некадашњег жсивота. — Најдубља старина људског рода ... лежи закопана у подубоким наносима река. Жуј. б. старе особине, појаве старог порекла. — И ту је српскохрватски језик сачувао много старине и много слободе. Бвл. 3. породично наслеђе из даље прошлости, старевина, дедовина. — Нисам могао радити, а болела ме душа да продам старину ... дао сам поље под закуп. Ћип. 4. предмет, ствар из старог доба. —У сваки је манастир Јоаким ушао ... и пописао његове старине. Поп. П. Премјестит ће читав државни строј ... у музеј старина. Ант. 1. 5. старо вино. — Послао бих му боцу старине. В l8s5. 6. а. својство онога што је давно настало, произведено, направљено, старост (3). — Покућство ... се љаштило од старине. Војн. Сеоце је скоро оронуло од старине. Дов. б. стање, обележја старости (биолошке), одмаклих година. — Старац кано да је пред вишом старости изгубио своју старину, скочи к мајци. Ђал.