ста̀рма̄лӣ

стармали QA: medium

Лема

стармали

Извор

том 5, стр. 998, редослед 21

1.а.
који је већ у годинама а патуљаста је лика и изгледа.
— Службени дио вечери отпоче неки одрешити стармали ћелоња.
Креш.
1.б.
(у именичкој служби) м особа закржљала раста, патуљак.
— Стармали се прену.
Наз.
2.а.
који је по годинама млад, а по владању или изгледу стар.
— Дошла у Црну Гору некаква стармала дјеца с југа с пушкама и топовима.
Вуј.
Живјело је у Рашљу једно момче ... блиједо у лицу и стармало.
Сиј.
У снијегу пред њим лежи недораста9 дјечак, стармали, утегнут војничким опасачем.
Ћоп.
2.б.
који није својствен животном добу субјекта (него старијим особама, њиховим погледима и знању).
— Зпао сам га још од малих ногу ... изненађивао ме својим стармалим интересовањем за све.
Поп. Ј.
Милена, иако најмлађа ... расправља и суди о себи стармалим речником. Пол. 19бо. фиг. ^утор ... опонаша стармали лиризам неких старијих пјесника.
Шим. С.

Изворни текст (OCR)

ста̀рма̄лӣ, -а̄, -о̄ 1. а. који је већ у годинама а патуљаста је лика и изгледа. — Службени дио вечери отпоче неки одрешити стармали ћелоња. Креш. б. (у именичкој служби) м особа закржљала раста, патуљак. — Стармали се прену. Наз. 2. а. који је по годинама млад, а по владању или изгледу стар. — Дошла у Црну Гору некаква стармала дјеца с југа с пушкама и топовима. Вуј. Живјело је у Рашљу једно момче ... блиједо у лицу и стармало. Сиј. У снијегу пред њим лежи недораста9 дјечак, стармали, утегнут војничким опасачем. Ћоп. б. који није својствен животном добу субјекта (него старијим особама, њиховим погледима и знању). — Зпао сам га још од малих ногу ... изненађивао ме својим стармалим интересовањем за све. Поп. Ј. Милена, иако најмлађа ... расправља и суди о себи стармалим речником. Пол. 19бо. фиг. ^утор ... опонаша стармали лиризам неких старијих пјесника. Шим. С.