ста̏р

— Човек стар годинама, али млад и чио духом.

Стар сам и немоћан па посрћем као старо кљусе. ВУС 1960. Њега мрзе сви овдашњи старији људи, а нарочито Милан.

за школу, ~ студент, ~ девојка.

Нови везир ... је равно пошао у Травник, стару столицу босанских везира. Том. За означавање бројева стари су се народи служили разним системима. Алг. 1. б. претходни, ранији, прошли. — У брошури се предлаже ... да се на рушевинама старога друштва подигне федерација слободних општина. Скерл.

Има ли код вас... каквих развалина старога града? Јонке. Стари мост одроњен као инвалид тавори. Чипл. б. који је од давнина у обичају, одавно познат. — Стара је пословица да вук длаку мијења, али ћуди не мијења. Вј. 1957. По старом манастирском реду риба се није јела у оним месецима који у имену нису имали слово »р«. Чипл.

Знао је да је Мухаремага човјек од старих људи па презире све оне који се по суду повлаче. Мул. 5, којије временом и употребом истрошен, похабан; супр. нов. — Цигани ... продају пилиће за старо одело. Скерл. Баба је била ... отрцана као стари опанак. Кол. 6. а. дугогодишњи, давно познат по нечему. — Васић је стари познаник читалаца издања Српске књижевне задруrе. Богдан. Поручник Дуб је познати стари денунцијант. Јонке. Ви сте стар и искусан новинар. Ћос. Б. б. већ пре одређен, одраније својствен коме или чему. — Опет ћеш извирити из свога дупља и заузети своје старо мјесто. Козарч. 7. који је из раније сезоне, произведен претходне године или пре више година (о сезонским пољопривредним производима). ~ вино, ~ ракија, ~ жито. 8. (комп ) а. који је на вишем степену, виши. —Ученик мора свом снагом упети ... ако Хоће ... да пређе у старији разред Батут. б. који се више поштује, меродавнији, важнији, вреднији. — Сад ће бити опет старија пуковникова заповијед него турски зулум. Тур. Не дозволити жени да буде њена реч старија. БК 190б. в. виши по рангу, виши у некој хијерархији; (у именичкој служби) м претпостављени, старешина старији офрицир. — Адвокат уложи уток на старију власт Ћип. Мора бити у војсци старијих и млађи2. Тур. Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. Дом. 9. уз изразе којима се указује на број (конкретно или приближно) временскихјединица протеклих од нечијег рођења одн. од настанка нечега. који има ... који је отире ...: човек стар б0 година, рукопис стар неколико векова, хлеб сар три дана. — Знате ли колико сам у ствари стар? Рад. Д. 10. (у именичкој служби) м а. стар човек, старац. — Стари је само ... пушио и пио Бег. Ноћили су код неког старог и његових унучића. Ђон. б. отац (у одмаклијим годинама) —Три хиљаде изгорјело је кућа кад сам ја био са старим (тако он зове покојног оца) па се ни познало није на Стамболу. Мул. 11. (у именичкој служби) ж а. стара жена, старица —»Добар дан, драга госпо« поклони се гизделин старој, али се окрену и младој. Шен. б. мајка (у одмаклијим годинама). — Цео дан је стара, као увек, грдила свога сина. Јевт в. баба, бака Вук Рј. 12. (у именичкој служби) с а. стара ооба, старац или старица. — Баш је њена брига, нит му старо кашље, нит нејако плаче. Ћоп. б. некадашње време, некадашње стање, прошлост. — Револуцӣја значи да се никад не врати оно старо. ал. Нема враћача у старо. Фелд. 13. (у именичкој служби) м мн. а. преци, пређи, родитељи. — Хајдемо у бој сви појући, старе наше спомињући Њег. Наши стари под јуначким баном Иванишем полетјеше у бој]. Маћиош. Он се родио као газда, јер су и његови стари били газде. Ћор. б. старо (старије) поколење. сукоб младих и старих.