Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ста̀сит

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 1002

ста̀сит

стасит

Лема

стасит

Извор

том 5, стр. 1002, редослед 8

  1. —

    који има складно грађено, високо и витко тело, телесну фигуру; висок

    — Поглед му се устави на стаситој ... женскињи.
    Цар Е.
    То је стасит, већ мало угојен човек.
    Андр. И.
    Стасите јеле ломи вјетар.
    Вујач.
Изворни текст (OCR)
ста̀сит, -а, -о који има складно грађено, високо и витко тело, телесну фигуру; висок. — Поглед му се устави на стаситој ... женскињи. Цар Е. То је стасит, већ мало угојен човек. Андр. И. фиг. Стасите јеле ломи вјетар. Вујач.