Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ста̑с

мтом 5, стр. 1001

ста̑с

стас

Лема

стас

Извор

том 5, стр. 1001, редослед 25

  1. 1.

    телесна висина, раст, узраст телесна фигура, лик човека с обзиром на висину, виткост и сл.

    с — средњи родсл. — слично
    — Некада се држало да су првобитни људи били стасом много већи него данас.
    Панч.
    Г лав бјеше, лијеп, витешкога стаса.
    Комб.
    То је лијепо развијен момак средњег стаса.
    Чол.
  2. 2.

    тело.

    — Били су сви пијани: од љетне ноћи, и гусала ... и меканих дјевојачких стасова.
    Крл.
    Можда спава lмоја драrа и гроб тужно негује јој сrас.
    Дис
  3. 3.

    фиг. стабло, дебло.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Тка паук на ... чворнатом стасу ... дрвета своју широку мрежу.
    Дуч.
Изворни текст (OCR)
ста̑с м 1. телесна висина, раст, узраст; телесна фигура, лик човека с обзиром на висину, виткост и сл. — Некада се држало да су првобитни људи били стасом много већи него данас. Панч. Г лав бјеше, лијеп, витешкога стаса. Комб. То је лијепо развијен момак средњег стаса. Чол. 2. тело. — Били су сви пијани: од љетне ноћи, и гусала ... и меканих дјевојачких стасова. Крл. Можда спава lмоја драrа и гроб тужно негује јој сrас. Дис. 3. фиг. стабло, дебло. — Тка паук на ... чворнатом стасу ... дрвета своју широку мрежу. Дуч.