ста̏ти
стати QA: medium
Лема
стати
Извор
том 5, стр. 1002, редослед 13
- 1.
(аор. ста̏х и ста̏дох) сврш поставити се на ноге, дићи се у стојећи став.
— Помогао сам му болеснику мало да стане на ноге.
Иза болести сам доста брзо стала на ноге поново.
- 2.а.
ступити, корачити на што.
— Учини човек штошта као да је стао на луди камен.
Заљуљах се ... као да сам стао језиве неке провалије на праг.
Неће Дозволити да му тко стане на ногу па да сквикне као пас.
Окупацијом Босне и Херцеговине стала је Аустро-Угарска Чврстом ногом на Балканско полуострво. ни-пани, стао-пао или-или, нема друго2 излаза, по сваку цену.
— Кад дође стани-пани сви ће се они сложити ... да и нама н леђима седе. Бар.; ~ за писара, за шеrрта и сл. постати писар, шегрт и сл.; ~ коме на крај (на прсте, на пут, на реп, на стопу) спречити га, омести га у намери, намисли.
— Није га родила мајка ко ће му на стопу стати: неће ни оца слушати.
коме на шијУ, за врат онеспособити, уништити кога, шта. — Ал тирјанству стати ногом за врат ... то је људска дужност најсветија. Њег.; ~ на гледиште, на становиште доћи до закључка, заузети став; на добру ногу с ким створити с ким добре односе; ~ на жуљ коме погодити некога у осетљиво, слабо место. — Можда смо ми новинари гадна сорта, станемо на жуљ понеком. Пол. 1958. ; ~ на занат почети учити занат; ~ на по ла Пут не извести нешто до краја ~ На сВо е, њ Ла СТИТ с НОГе постати самостала на снагу а) одрасти; б) почети вредети, важити. — Стао је на снагу нови закон. Мј. 1926. ; ~ на чело преузети вођство; уз бок, уз раме коме постати коме раван, упоредити се с ким. — Срби могу стати раме уз раме са осталим цивилизованим народима. Дом.; ~ уз кога, на нечију стран у постати нечији присталица, определити се за кога; то је памет (мозак) Да ти стане то је несхватљиво.
Пододреднице
покр. 1. састати се, срести се.— Кад се сташе до два војеводе, руке шире, V образ се љубе. НП Вук. 2. десити се, догодити се. — Ако се је теби криво стало, немој и ти другима криво чинити. Прер. Али данас шта се стало, разбило се огледало. Змај. 3. односити се, тицати се. — ли што се јела стало, умерен је био јако. И
Изворни текст (OCR)
ста̏ти, ста̏не̄м (аор. ста̏х и ста̏дох) сврш. 1. поставити се на ноге, дићи се у стојећи став. — Помогао сам му болеснику мало да стане на ноге. Јонке. Иза болести сам доста брзо стала на ноге поново. Сек. 2. а. ступити, корачити на што. — Учини човек штошта као да је стао на луди камен. Дом. Заљуљах се ... као да сам стао језиве неке провалије на праг. Гор. фиг. Неће Дозволити да му тко стане на ногу па да сквикне као пас. Божић. Окупацијом Босне и Херцеговине стала је Аустро-Угарска Чврстом ногом на Балканско полуострво. ни-пани, стао-пао или-или, нема друго2 излаза, по сваку цену. — Кад дође стани-пани сви ће се они сложити ... да и нама н леђима седе. Бар.; ~ за писара, за шеrрта и сл. постати писар, шегрт и сл.; ~ коме на крај (на прсте, на пут, на реп, на стопу) спречити га, омести га у намери, намисли. — Није га родила мајка ко ће му на стопу стати: неће ни оца слушати. Ћип.;