ста̀јати
стајати QA: medium
Лема
стајати
Извор
том 5, стр. 984, редослед 8
- 1.а.
бити у усправном, непомичном положају, бити на ногама (о човеку, жсивотињи).
— И ... старци с белим брадама морали су пред њим irањлијом стајати.
Сад сам био трећи што јаму чека у реду стојећu.
- 1.б.
бити у таквом положају имајући као ослонац друге делове тела (обично руке или главу).
— Iокушавала их поучити како ће стајати главачке.
- 2.а.
бити смештен, распоређен негде, налазити се (о стварима, предметима).
— Одмах до оружја стајале су гусле.
Наоколо стајаху пуне кошаре бијела круха.
- 2.б.
бити, налазити се негде, имати, заузимати какав положај (у природи или друштву). —Усред те крајинс стоји село Брдовец. Шен. Тужно стоје врбе изнад воде мутне. Дуч. Стојите на тако важном мјесту, а немате иницијативе. Крл.
- 2.в.
налазити се у чему, испуњавати какав простор, запремину.
— У крчазима ту је и старо вино стајало.
- 2.г.
ширити се, дизати се испуњавајући какав простор (о прашини, диму).
— Један дио те пјесковите прашине ... се дизао и стаја попут облака над четама.
- 2.д.
бити, налазити се, постајати (у сећању, памети, мислима).
— Све је то стајало пред Марцелом ... као слиа поподневна и тиха.
Би л ми знао рећи ко је прије мене носио ове букагије? ... ћко ти још стоји у памети.
- 3.
у стојећем ставу вршити какав посао, испуњавати дужености, обДвез).
— Ти још увијек стојиш у строју.
Крај тебе други пред олтаром стоји. Ант.
- 2.
Блокада се може лако организирати кад обрамбени играчи стоје у једној линији. Рук.
- 4.а.
заузимати какав положај бранећи, заштићујући га (о војсци у рату).
— Чете стоје чврсто на својим мјестима.
- 4.б.
бити, налазити се, држати се у каквом односу, стању према коме.
— У градским двориштима има доста момчади која стоји у служби Али-пашиној.
Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником?
- 4.в.
бити у добром или рђавом стању.
— Андрија ... је прегледавао како стоји лоза.
На двору и у племству либералне идеје стоје да не може бити горе.
- 4.г.
бити у добром или лошем имовинском стању.
— Отоци стоје нешто боље јер извозе уље.
Лако је свету који добро стоји да пева о сиромаштву. Пол. 1959. Могла бих да напустим службу. Ми више не стојимо рђаво.
- 5.а.
зависити од некога или нечега.
— Од хитрине твојих ногу много стоји!
Здравље грађана стајало је у њиховим рУ́кама.
- 5.б.
безл. полагати на нешто, имати интерес.
— Старешину је ласно наћи; ако ли сад баш за тим стоји, буди ... ти старешина.
- 6.
имати цену, коштати.
— Зимовало се у иноземству, а све је то стајало хиљаде!
То имањ господина фишкала и муке стоји. Ков. А.7. имати пребивалиште, боравити, живети негдс.
— Преко пута од нас, ено у оној кући, стоји ... стари катана.
Баба је стајала у Пексиној махали.
- 8.
пристајати, приличити, одговарати спољашности (лииу, стасу), доликовати.
— Стоји ли ми добро ова хаљина?
Преплануо си од сунца ... то ти добро стоји.
Озбиљним људима лепо стоји шала.
- 9.
заузимати какав став у односу на нешто друго, односити се према коме, чему, бити у међусобној зависности.
— Овде треба прво решити принципско питање: како стоји звук према форми у таквии дијалектима.
Угњетач и угњетени стајали су један према другоме у сталој супротности. Ант.
- 10.
постојати захваљујући коме, чему, имати кога, што као ослонац, подршку свога постојања.
— Народ срцем проговори и армију своју створи, искова је чврстУ, једну ... пити пада, нит се боји јер иза ње народ сгоји.
- 11.
бити отиснут, написан, наштампан на чему. —У ... листу је стајало од речи до речи ... Срем. То стоји у закону. Гор.
- 12.а.
бити, налазити се на одређено месту (о Сунцу, Месецу, звездама).
— Сунце стоји над главама као усијани маљ.
Мјесец је стајао високо.
- 12.б.
бити непокретан, некомичан, изгубити способност кретања услед спољних утицаја.
— Лед на Дунаву је први сигнал ... Тиса већ стоји. Пол. 1959. Послови стоје ... банке не раде.
У вашој назочности пале куће, а ви стојите. Крањч Стј.
- 13.а.
бити, налазити се у каквом (обично привременом) непромењеном стању.
— Три пунаке године] ... нам стоји цура неудат
Ни за једну ни за другу од двеју хипотеза нема ... доказа ... и питање ... стоји нерешено.
- 13.б.
држати се, бити, постојати, налазити се (о каквом осећању, стању).
— Гледала је ... погледом у коме стајаше бол, туrа.
Тишина стоји за себе све до брежуљка за којим бруји град.
- 13.в.
бити, постојати, пролазити (о времену).
— И пред тобом стоје дани, непознати дани нови.
- 14.а.
постојати, трајати.
— Одмах до једноr потока развалине су неког старог манастира ... Још стоје опали зидови.
Откад свијет стоји, људи мрмљају и реже.
- 14.б.
чувати се у неизењеном стању, остајати на своме месту.
— Будите мирни, завоји морају још да стоје.
- 15.а.
показивати, указисати на што.
— Барометар стоји на кишу.
- 15.б.
предсказивати, прорицати, предстојати.
— Чекај, боб да му бацим! Да видим шта му стоји.
- 16.а.
(у императиву: стој! стојте!) прекин(те), почекај(те).
- 16.б.
заповест, команда у војсци која значи престанак кретања.
- 17.
изгледати као(неко, нешто), личити (на некога, нешто).
— Сигурно ти је Игњат бољи! ... Стоји ка̑ завезак.
добар за кога (што) в. уз добар (изр.); иза чијих леђа бити под чијом заштитом; ~ као без душе осећати се изгубљен, без воље и снаге; ~ као дрвени светац (као жив свечић) в. уз дрвен (изр.); ~ као камен (стена) бити чврстог, постојаног карактера; ~ као кост у грлу имати велику сметњу, не моћи трпети; ~ као на иглама в. уз игла (изр.); ~ као одсечена грана бити, осећати се усамљен, без игде икога од својих. — Сирота стојим као одсјечена грана на свијету. Шен.; ~ као покисао, као попљ уван осећати се осрамоћен; као свећа бити усправан; ~ као сливено (смишљено) савршено пристајати, одговарати (о оделу). — Наређује терзији да му скроји рухо, па да стоји »ко̑ смишљено«. Вес.; ~ као трн под срцем бити велика сжетња и брига. — Стајала му је она као трн под срцем. Бен.; ~ коме на муку в. уз мука (изр.); ~ коме у рачуну одговарати, бити згодно, по вољи; ~ коме уз бок в. уз бок (изр.); ~ мирно в. уз мирно (4); ~ на белези (на мети) бити изложсен нападих а; ~ на белом хлебу в. бити на белом хлебу (уз хлеб, изр.); ~ на висини чега в. бити на висини (уз висина изр.); ~ на врату в. бити на врату, уз врат (изр.); ~ на глави в. уз глава (изр.); ~ на глиненим ногама в. уз нога (изр.); ~ на добром путу проводити правилан, уредан живот, достојан човека; супр. стајати на рђавом путу; на је днакој нози с ким бити му у свему раван; ~ на коњу в. бити на коњу (уз коњ, изр.); ~ на кривом путу радити, постукатши погрешно, неправилно; ~ на мИлост и немилост чијУ, ~ на бож)ој милости в. уз милост (изр.); ~ на прагу живота ступати у прву младост ~ на путу коме бити препрека, сметати коме; на својим (сопственим) ногама бит самосталан, сам се издржавати; ~ на слабим ногама осећати се слабо, несигурно; на слабој петљи налазити се у несигурном, опасном положају; ~ на снази важити, вредети (о законима, прописима); ~ на танком леду налазити се у сумњивој, несигурној ситуацији; ~ на тврдом (реалном) тлу имати чврст, сигуран, солидан основ за свој рад, за своје планове; ~ на угљевљу бити врло узбуђен, узнемирен. — Била је у канцеларији директоровој кад је уписивала први пут Велимира у гимназију, па ко̑ да је стајала на угљевљу. БК 190б.; на челу 1) бити, налазити се испред других; 2) управљати, руководити чим; ~
Фразе
глава ти (вам итд.) стоји на коцки на рубу си (сте итд.) пропасти; зна и на чему небо стоји разr. тај је врло учен; не зна ни где му г лава стој И врло је запослен; не може ~ на пога ма 1) слаб је од изнемоглости, болести; 2) сасвим је пијан; ставити ученика да стој и казна којом наставник кажњава ученика да неко време стоји у клупи или ван клупе. — Молим, господине, овај играо лопте! — Да стоји! Дом.; ~ без речи, ~ као кип, ~ као укопан, ~ као скамењен бити јако зачуђен, пренеражен, запрепашћен; ~ (врло) добро с ким, ~ на доброј нози с ким бити с ким у присним пријатељским односима;
Изворни текст (OCR)
ста̀јати, сто̀јӣм несврш. 1. а. бити у усправном, непомичном положају, бити на ногама (о човеку, жсивотињи). — И ... старци с белим брадама морали су пред њим irањлијом стајати. Нен. М. Сад сам био трећи што јаму чека у реду стојећu. Гор. б. бити у таквом положају имајући као ослонац друге делове тела (обично руке или главу). — Iокушавала их поучити како ће стајати главачке. Креш. 2. а. бити смештен, распоређен негде, налазити се (о стварима, предметима). — Одмах до оружја стајале су гусле. Нен. Љ. Наоколо стајаху пуне кошаре бијела круха. Шен. б. бити, налазити се негде, имати, заузимати какав положај (у природи или друштву). —Усред те крајинс стоји село Брдовец. Шен. Тужно стоје врбе изнад воде мутне. Дуч. Стојите на тако важном мјесту, а немате иницијативе. Крл. в. налазити се у чему, испуњавати какав простор, запремину. — У крчазима ту је и старо вино стајало. М-И г. ширити се, дизати се испуњавајући какав простор (о прашини, диму). — Један дио те пјесковите прашине ... се дизао и стаја попут облака над четама. Крањч. Стј. д. бити, налазити се, постајати (у сећању, памети, мислима). — Све је то стајало пред Марцелом ... као слиа поподневна и тиха. Крл. Би л ми знао рећи ко је прије мене носио ове букагије? ... ћко ти још стоји у памети. Лал. 3. у стојећем ставу вршити какав посао, испуњавати дужености, обДвез). — Ти још увијек стојиш у строју. Хорв. Крај тебе други пред олтаром стоји. Ант. 2. Блокада се може лако организирати кад обрамбени играчи стоје у једној линији. Рук. 4. а. заузимати какав положај бранећи, заштићујући га (о војсци у рату). — Чете стоје чврсто на својим мјестима. Крањч. Стј. б. бити, налазити се, држати се у каквом односу, стању према коме. — У градским двориштима има доста момчади која стоји у служби Али-пашиној. Том. Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником? Нуш. в. бити у добром или рђавом стању. — Андрија ... је прегледавао како стоји лоза. Новак. На двору и у племству либералне идеје стоје да не може бити горе. Скерл. г. бити у добром или лошем имовинском стању. — Отоци стоје нешто боље јер извозе уље. Р 1946. Лако је свету који добро стоји да пева о сиромаштву. Пол. 1959. Могла бих да напустим службу. Ми више не стојимо рђаво. Бар. 5. а. зависити од некога или нечега. — Од хитрине твојих ногу много стоји! Вес. Здравље грађана стајало је у њиховим рУ́кама. Шен. б. безл. полагати на нешто, имати интерес. — Старешину је ласно наћи; ако ли сад баш за тим стоји, буди ... ти старешина. Вук. 6. имати цену, коштати. — Зимовало се у иноземству, а све је то стајало хиљаде! Мих. То имањ господина фишкала и муке стоји. Ков. А.7. имати пребивалиште, боравити, живети негдс. — Преко пута од нас, ено у оној кући, стоји ... стари катана. Јурк. Баба је стајала у Пексиној махали. Ћор. 8. пристајати, приличити, одговарати спољашности (лииу, стасу), доликовати. — Стоји ли ми добро ова хаљина? Трифк. Преплануо си од сунца ... то ти добро стоји. Фелд. фиг. Озбиљним људима лепо стоји шала. Нен. Љ. 9. заузимати какав став у односу на нешто друго, односити се према коме, чему, бити у међусобној зависности. — Овде треба прво решити принципско питање: како стоји звук према форми у таквии дијалектима. Бел. Угњетач и угњетени стајали су један према другоме у сталој супротности. Ант. 1. 10. постојати захваљујући коме, чему, имати кога, што као ослонац, подршку свога постојања. — Народ срцем проговори и армију своју створи, искова је чврстУ, једну ... пити пада, нит се боји јер иза ње народ сгоји. Ћоп. 11. бити отиснут, написан, наштампан на чему. —У ... листу је стајало од речи до речи ... Срем. То стоји у закону. Гор. 12. а. бити, налазити се на одређено месту (о Сунцу, Месецу, звездама). — Сунце стоји над главама као усијани маљ. Рист. Мјесец је стајао високо. Крл. б. бити непокретан, некомичан, изгубити способност кретања услед спољних утицаја. — Лед на Дунаву је први сигнал ... Тиса већ стоји. Пол. 1959. Послови стоје ... банке не раде. Андр. И. У вашој назочности пале куће, а ви стојите. Крањч Стј. 13. а. бити, налазити се у каквом (обично привременом) непромењеном стању. — Три пунаке године] ... нам стоји цура неудат НП Вук. Ни за једну ни за другу од двеју хипотеза нема ... доказа ... и питање ... стоји нерешено. Петр. М. б. држати се, бити, постојати, налазити се (о каквом осећању, стању). — Гледала је ... погледом у коме стајаше бол, туrа. Јакш. Ђ. Тишина стоји за себе све до брежуљка за којим бруји град. Кал. в. бити, постојати, пролазити (о времену). — И пред тобом стоје дани, непознати дани нови. Змај. 14. а. постојати, трајати. — Одмах до једноr потока развалине су неког старог манастира ... Још стоје опали зидови. Глиш. Откад свијет стоји, људи мрмљају и реже. Вел. б. чувати се у неизењеном стању, остајати на своме месту. — Будите мирни, завоји морају још да стоје. Рист. 15. а. показивати, указисати на што. — Барометар стоји на кишу. Р-К Реч. б. предсказивати, прорицати, предстојати. — Чекај, боб да му бацим! Да видим шта му стоји. Станк. 16. (у императиву: стој! стојте!) а. прекин(те), почекај(те). б. заповест, команда у војсци која значи престанак кретања. 17. изгледати као(неко, нешто), личити (на некога, нешто). — Сигурно ти је Игњат бољи! ... Стоји ка̑ завезак. Вес.