ста̀јаћӣ

стајаћи

Лема

стајаћи

Извор

том 5, стр. 986, редослед 2

1.
који стоји, који се не креће, непомичан; који се налази у вертикалном положају.
— Витешка кацига као накит стајала је на високој стајаћој ури.
Шен.
2.
који не тече (о води): ~ вода.

Фразе

~ војска војска која има утврђену војну дисциплину и планску војну готовост, регуларна војска стајаће хаљине, ~ одело, ~ рухо, ~ униформа, стајаћи опанци хаљине, одело итд. не радне, него оне што се носе за празник. — Обује стајаће опанке каишлије. Коч.; ~ израз израз који има устаљено значење и употребу, фраза. — Већ нам ово показује да се реч »бијег« или »беr« слабо употребљава сем у стајаћим изразима. Бел.; у стајаћем положају стојећи на ногама.

Изворни текст (OCR)

ста̀јаћӣ, -а̄, -е̄ 1. који стоји, који се не креће, непомичан; који се налази у вертикалном положају. — Витешка кацига као накит стајала је на високој стајаћој ури. Шен. 2. који не тече (о води): ~ вода.