Одредница

ства̑р

жтом 5, стр. 1004

ства̑р

ствар

Лема

ствар

Извор

том 5, стр. 1004, редослед 20

  1. 1.

    (лок. ства́ри, инстр. ства̂ри и ства̂рју; мн. ства̂ри, ген. ства́рӣ) сваки предмет, производ било чега, било шта неживо што материјално или физички постоји.

    лок. — локативинстр. — инструменталмн. — множинаген. — генитив
    — Ако се то још само један једини пут догоди, можете узети ваше ствари.
    Крл.
    Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све... чиме могу располагати.
    Уск.
    Јели су] ... добре ствари, пили ... добра вина.
    Адум
  2. 2.

    све што се ради или чини, све што се замишља или осећа (рад, поступак, дело, догађај, вест итд.).

    итд. — и тако даље
    — У̑ »Вертеру«, приповеци ... на коју је Л. Лазаревић много полагао и држао је својом најбољом стварју, има ... оваквих чудних ствари ...
    Скерл.
    Ствари, о којима хоћу да говорим, врло су тужне, болне и крваве.
    Козарч.
    Ствар с разгласи те дође до ушију и Павлу.
    Мат.
    Неки сељак ударио другога. Овај га тужио ...Ствар се данас расправља код мене.
    Ћип.
    О стварима није никада размишљао ни дубоко ни плитко.
    Крл.
  3. 3.

    (обично мн.) стање, ситуација, околности, прилике, услови карактеристични за оно штосе дешава.

    мн. — множина
    — Ваша поглавитост знаде како ствари тамо стоје: опозиција, немар, тврдоглаво опћинско вијеће.
    Коз. Ј.
    Ти знаш да он добро зна наше ствари.
    Лаз. Л.
    С маћухиним доласком ствари се у нашој кући из темеља измијенише.
    Козарч.
  4. 4.

    (чега) оно што служи као извор каквих осећања, емоција; сама осећања.

    — lаташи је било непријатно што су се мијешали у њезину ствар љубави према кнезу Андреју.
    Крањч. Стј
    једно је ... друго је. — Једна је ствар говорити о потреби опћег отпора и оружане борбе против насиља и окупатора, a дру̑rа је ствар сакривати се иза лијечничких налаза. Вј. 1972.; лична (приватна) ~ оно што се тиченекога лично, некога појединца. — Религију треба прогласити за приватну ствар. Ант. 1; моја (твоја, његова, наша, ваша, њихова) ~ оно што се мене (тебе, њега, нас, вас, њих) тиче; назвати ~ својим именом говорити отворено не бирајући блаже изразе, представљати ствари онакве какве су; наравна ~ разуме се, дабо(г)ме, дакако. — аравна ствар, тај љебац није свакоме ђаку био довољан. БК 1909.; непокретне ствари некретнине, имање које не може мењати место (нпр.земљиште, кућа) није чиста ~ нешто није у реду. — Ја сам одмах слутио да сав тај јубилеј није чиста ствар. Крл.; ничија ~ нешто што никоме не припада, оно што свако може узети, присвојити (нпр. дивљач, рибе у слободним водама); нова ~ нешто ново; опта ~ оно што се тиче већине, друштва, заједнице; по природи ствари како произлази из чега, из садржаја, смисла и значења, како је разумљиво. — Значило би унапред одбијати свако зближење које — по природи ствари — долази и мора доћи. Бел.; покретне ствари оно што премештајем на друго место не мења свој облик; последње ствари цркв. посвећено уље којим се маже онај који је на самрти; поставити ствари на сво е (право) место 1) довести нешто у ред, што није било у реду, средити, уредити. — Ми узимамо на себе да ... поставимо ствари н њихово право место. СКГ 1937.; 2) приказати, представити (било шта) онаквим какво је; прва е ~ у првом реду, пре свега; ~ зза себе нешто засебно, одвојено. — МИuљења су ствар за себе. Крањч. Стј.; ~ је кренула почело је нешто, пошло је набоље; ~ је легла нешто је заташкано, смирило се; ~ је у поступку (току) адм. нешто је у стању, току решавања; ~ по себи фил. један од основних појмова и ставова филозофије Е. Канта којом се означује оно што постоји само по себи, независно од спознајног субјекта; ~ части оно што се тиче части, поштења нечијег; у (самој) ствари стварно, у стварности, у основи. — Овај материјални свет који изгледа тако Чврст ... у самој ствари — ништа. Кнеж. Б. Можда ја, у ствари, нисам мрзио школу, него само тупу дисциплину. Козарч.; у срце ствари (продрети, ући) у срж, суштину, У оно што је најбитније (продрети, ући). — Греба само продријети у само срце ствари. Крл.; у ствари чеrа (у предлошком зна-; чењу) у вези с чим, што се тиче чега, ради чега. — Допутовала је овамо у ствари парцелације свог славонског посједа.
    Крл.

Фразе

главна ~ нешто битно, најглавније; девета ~ нешто сасвим неважсно, споредно. — Ми тражимо кратак и јасан одговор, а он се распричао о деветој стварИ. ВУС 1970.; изван ствари бити немати у чему никаква учешћа. — Чинило се да његов став каже да је он изван ствари. Торб.; изгубљена (промашена, проnала) ~ нешто што се завршава без успеха, што не обећава наде. — За Ахметбега не може се ништа учинити. То је изгубљена ствар. Андр. И.; истерати ~ на чистац (чистину) рашчистити, објаснити што је било замршено, нејасно; једна је ~ ... друrа је
Изворни текст (OCR)
ства̑р ж (лок. ства́ри, инстр. ства̂ри и ства̂рју; мн. ства̂ри, ген. ства́рӣ) 1. сваки предмет, производ било чега, било шта неживо што материјално или физички постоји. — Ако се то још само један једини пут догоди, можете узети ваше ствари. Крл. Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све... чиме могу располагати. Уск. Јели су] ... добре ствари, пили ... добра вина. Адум. 2. све што се ради или чини, све што се замишља или осећа (рад, поступак, дело, догађај, вест итд.). — У̑ »Вертеру«, приповеци ... на коју је Л. Лазаревић много полагао и држао је својом најбољом стварју, има ... оваквих чудних ствари ... Скерл. Ствари, о којима хоћу да говорим, врло су тужне, болне и крваве. Козарч. Ствар с разгласи те дође до ушију и Павлу. Мат. Неки сељак ударио другога. Овај га тужио ...Ствар се данас расправља код мене. Ћип. О стварима није никада размишљао ни дубоко ни плитко. Крл. 3. (обично мн.) стање, ситуација, околности, прилике, услови карактеристични за оно штосе дешава. — Ваша поглавитост знаде како ствари тамо стоје: опозиција, немар, тврдоглаво опћинско вијеће. Коз. Ј. Ти знаш да он добро зна наше ствари. Лаз. Л. С маћухиним доласком ствари се у нашој кући из темеља измијенише. Козарч. 4. (чега) оно што служи као извор каквих осећања, емоција; сама осећања. — lаташи је било непријатно што су се мијешали у њезину ствар љубави према кнезу Андреју. Крањч. Стј.