Одредница

ство̀рити

сврштом 5, стр. 1007

ство̀рити

створити

Стална адреса

Лема

створити

Извор

том 5, стр. 1007, редослед 11

  1. 1.а.

    рлг учинити да неко или нешто постане из ничега (о богу и натприродним бићима).

    — Није ни бог света за један дан створио!
    Вес.
    Чујете ли, анђели ... на двору му гавану створите ... језеро.
    НП Вук
  2. 1.б.

    учинити радом да нешто постане чега пре није било, израдити, произвести.

    — Био је то вредан и умешан Човек ... што очима види, то рукама створи.
    Вес.
  3. 1.в.

    произвести књижевно, уметничко, музичко дело.

    — Хомер ... створио је стиховима базу за живот цијелога хеленизма.
    Матош
  4. 2.

    у вези са неким категоријама именица које значе радњу или резултат радње. значи: направити, извршити; извести, извући, донети; остварити; стећи и сл. оно што значи сама именица: ~ прогнозу направити, извршити прогнозу, ~ закљ учак извести, извући закључак, ~ суд донети суд, ~ везе остварити везе, ~ уверење стећи уверење итд.

    сл. — сличноитд. — и тако даље
  5. 3.

    основати, установити, подићи, образовати, организовати.

    — Париски бонвивани још нису ниједну државу одржали, а камоли нове створили.
    Јов. С.
    Арсо ... се обавеза да му створи лов ... на дивље вепрове.
    Грол
    Треба ... створити логор у шуми.
    Чол.
  6. 4.

    бити повод, узрок да нешто постане, изазвати појаву нечега.

    — Каквих јада и чемера радозналост није створила појединцу!
    Вес.
    Та јадна усмена реклама настојала је створити утисак неке часне врсти занимања.
    Мар.
    Људи, ја мислим да ћемо створити злу крв.
    Чипл.
  7. 5.

    дати облик, образац, узорак за некога или нешто, извршити утицај, развити смисао у некога за нешто.

    — Може се ... рећи да је Хашек створио у свјетској књижевности тип Шlвејка.
    Јонке
  8. 6.а.

    добити, наћи и донети нешто потребно, набавити, прибавити.

    — Слушајте, Швејк ... би л ви могли да ми створите однекуд боцу коњака?
    Вин.
  9. 6.б.

    обезбедити, осигурати.

    — Живо желим да јој створим удобан и сретан живот.
    Креш.
    Осјећао је Чежњу да ... створи домаће огњиште.
    Леск. Ј.
  10. 6.в.

    пронаћи, открити, измислити.

    — Турци му створе кривицу и затворе га.
    Дом.
    Тако кратак доказ могосмо ... И сами створити без твоје цицеронске умјетности. Ков.
  11. 6.г.

    довести у какво стање, обезбедити какав положај.

    — Након смотре иђаше Борис ... да себи створи ... положај ађутанта.
    Крањч. Стј
  12. 7.

    учинити од кога, чега нешто друго, преокренути, претворити кога или што у нешто друго.

    — Још им и то задоста не било, од цркве су џамију створили.
    НПХ
    Прави је дипломат јер је створио од највећег нашег комарца највећег Маrарца.
    Матош
    Благослов ће створити у клетву.
    Јакш. Ђ.
    Ia када је на ме погледала, моје срце у пепео створи.
    Јакш. М.
  13. 8.а.

    (обично у облику трп. прид.) бити по природи обдарен чиме, имати дара, склоности за нешто по својој природи, што је некоме својствено од рођења, рођен с каквим особинама.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевс — средњи род
    — Остављајући сваки стид, показа се створен, окорели неваљалац.
    Нед.
  14. 8.б.

    (за нешгто) бити по својим особинама предодређен за нешто.

    — Брате, ја сам ти створен за обитељски живот.
    Кум.
    Оссећај да су они Травничани] ... створени и позвани за нешто боље и више, улазио је у свако људско створење.
    Андр. И.

Фразе

бити као створен за коrа, што потпуно одговарати, бити врло погодан за некога или нешто. — Ове су ципелице као створене за вас. Сим.; бити створен један за другога потпуно, савршено се подударати, слагати у свему, одговарати један другом. — Камо среће да сте једно за друго створени! Змај; како га је бог створио онакав какав је по својој природи, од рођења. — Да, рече Туманов простодушно како га је бог створио, госпођица је питала шта ви радиrе. Лаз. Л.; ~ враrа, ~ чуда (и покор) изазвати збрку, метеж, неред; ~ из ока, из бока набавити, прибаеити нешто ма на који, ма на какав начин, по сваку цену, било откуд.

Пододреднице

~ се

1. а. појавити се, постати стварност, настати. — Наједном се нада мном створи нека гужва. Јак. Као у некој бајци, кућа се створила, и сви станови били издати. Сек. б. ненадано, неочекивано се појавити, искрснути. — Нијесам ни опазио како се наједанпут створио преда мном дидак Туна. Ивак. Четврти топ заостао. Одмах дође коћандир. Ту се створи и командант дивизиона. Јак. 2. претворити се, прометнути се у нешто друго, постати неко или нешто друго. — Бијаше се Силен опет створио у старца. Наз. Свака суза врела у камен се створи. Марк. Д. Стао је да коnа ... тако срдито и журно да се ... сав у голу вод створио. Ћоп

појавити се, постати стварност, настати.ненадано, неочекивано се појавити, искрснути.претворити се, прометнути се у нешто друго, постати неко или нешто друго.
Изворни текст (OCR)
ство̀рити, ство̏рӣм сврш. 1. а. рлг. учинити да неко или нешто постане из ничега (о богу и натприродним бићима). — Није ни бог света за један дан створио! Вес. Чујете ли, анђели ... на двору му гавану створите ... језеро. НП Вук. б. учинити радом да нешто постане чега пре није било, израдити, произвести. — Био је то вредан и умешан Човек ... што очима види, то рукама створи. Вес. в. произвести књижевно, уметничко, музичко дело. — Хомер ... створио је стиховима базу за живот цијелога хеленизма. Матош. 2. у вези са неким категоријама именица које значе радњу или резултат радње. значи: направити, извршити; извести, извући, донети; остварити; стећи и сл. оно што значи сама именица: ~ прогнозу направити, извршити прогнозу, ~ закљ учак извести, извући закључак, ~ суд донети суд, ~ везе остварити везе, ~ уверење стећи уверење итд. 3. основати, установити, подићи, образовати, организовати. — Париски бонвивани још нису ниједну државу одржали, а камоли нове створили. Јов. С. Арсо ... се обавеза да му створи лов ... на дивље вепрове. Грол. Треба ... створити логор у шуми. Чол. 4. бити повод, узрок да нешто постане, изазвати појаву нечега. — Каквих јада и чемера радозналост није створила појединцу! Вес. Та јадна усмена реклама настојала је створити утисак неке часне врсти занимања. Мар. Људи, ја мислим да ћемо створити злу крв. Чипл. 5. дати облик, образац, узорак за некога или нешто, извршити утицај, развити смисао у некога за нешто. — Може се ... рећи да је Хашек створио у свјетској књижевности тип Шlвејка. Јонке. 6. а. добити, наћи и донети нешто потребно, набавити, прибавити. — Слушајте, Швејк ... би л ви могли да ми створите однекуд боцу коњака? Вин. б. обезбедити, осигурати. — Живо желим да јој створим удобан и сретан живот. Креш. Осјећао је  Чежњу да ... створи домаће огњиште. Леск. Ј. в. пронаћи, открити, измислити. — Турци му створе кривицу и затворе га. Дом. Тако кратак доказ могосмо ... И сами створити без твоје цицеронске умјетности. Ков. А. Г. довести у какво стање, обезбедити какав положај. — Након смотре иђаше Борис ... да себи створи ... положај ађутанта. Крањч. Стј. 7. учинити од кога, чега нешто друго, преокренути, претворити кога или што у нешто друго. — Још им и то задоста не било, од цркве су џамију створили. НПХ Прави је дипломат јер је створио од највећег нашег комарца највећег Маrарца. Матош. Благослов ће створити у клетву. Јакш. Ђ. Ia када је на ме погледала, моје срце у пепео створи. Јакш. М. 8. (обично у облику трп. прид.) а. бити по природи обдарен чиме, имати дара, склоности за нешто по својој природи, што је некоме својствено од рођења, рођен с каквим особинама. — Остављајући сваки стид, показа се створен, окорели неваљалац. Нед. б. (за нешгто) бити по својим особинама предодређен за нешто. — Брате, ја сам ти створен за обитељски живот. Кум. Оссећај да су они Травничани] ... створени и позвани за нешто боље и више, улазио је у свако људско створење. Андр. И.