ство̑р
створ
Лема
створ
Варијанте
ство̏р
Извор
том 5, стр. 1006, редослед 14
- 1.а.
(лок. ство̏ру, кад вначи нешто живо, и ство̀ру, кад значи неживо) живо биће, особа, човек.
— Можда једини створ за кога је то време у касаби повољно, то је зајмодавац, зеленаш.
Тај човјек ... бијаше врло лијеп, ну и прилично глуп створ.
- 1.б.
животиња.
— Живио је у тој соби још један живи створ, стара зелена папига.
Мреже које се вуку по дну гутају рибу и остале живе створове на које наиђе.
- 1.в.
зао дух, демон.
— Била сам још мала, али сам се много бојала те кратке ... батине. У њој је био неки ужасан и моћан створ.
- 2.
оно што је створено, производ, резултат рада, дело.
— Много збора, а никаква створа. Н. посл.
Песничка рука умела је да из народног причања састави песнички створ и да одабере опо што је доиста песничко. Глиг.
- 3.а.
састав, склоп, распоред и грађа појединих делова човечјег тела, лик, облик, изглед, спољашњост.
— Красно девојче господског и поноситог створа. т. Цео њен створ поче у мени да побуђује саучешће.
- 3.б.
скуп саставних делова неке целине.
— Али је то све незнатно према најближем познавању његова створа ваздуха], па ево да о томе неку прозборимо.
- 3.в.
облик, састав, изглед земљишта.
— сами створ земљишта може помоћи закључењу, где је био главни правац путева у римским насељима].
Фразе
створа ти (му, јој, нам итд.) блажа клетва која садржи и дивљење и подстрек. — Наu мештар ... има 30 форинти миселине. Е, створа му, да ји јиде не може ји појист! Ивак. Цара до дувара дотерала, створа јој! —свејутро се једио стари.
Изворни текст (OCR)
ство̑р и ство̏р, ство̏ра м (лок. ство̏ру, кад вначи нешто живо, и ство̀ру, кад значи неживо) 1. а. живо биће, особа, човек. — Можда једини створ за кога је то време у касаби повољно, то је зајмодавац, зеленаш. Андр. И. Тај човјек ... бијаше врло лијеп, ну и прилично глуп створ. Леск. Ј. б. животиња. — Живио је у тој соби још један живи створ, стара зелена папига. Шен. Мреже које се вуку по дну гутају рибу и остале живе створове на које наиђе. Петр. М. в. зао дух, демон. — Била сам још мала, али сам се много бојала те кратке ... батине. У њој је био неки ужасан и моћан створ. Рист. 2. оно што је створено, производ, резултат рада, дело. — Много збора, а никаква створа. Н. посл. Вук. Песничка рука умела је да из народног причања састави песнички створ и да одабере опо што је доиста песничко. Глиг. 3. а. састав, склоп, распоред и грађа појединих делова човечјег тела, лик, облик, изглед, спољашњост. — Красно девојче господског и поноситог створа. т. Цео њен створ поче у мени да побуђује саучешће. Јакш. Ђ. б. скуп саставних делова неке целине. — Али је то све незнатно према најближем познавању његова створа ваздуха], па ево да о томе неку прозборимо. М 1867. в. облик, састав, изглед земљишта. — сами створ земљишта може помоћи закључењу, где је био главни правац путева у римским насељима]. О 1875.