Одредница

сте̏га

жтом 5, стр. 1009

сте̏га

стега QA: medium

Лема

стега

Извор

том 5, стр. 1009, редослед 4

  1. 1.

    (дат. и лок. -зи) оно (нарочита направа, окови) чиме се неко или нешто стеже, веже да стоји чврсто, да се слободно не миче или не креће.

    дат. — дативлок. — локатив
    — Кајмакам Стевана окује ... Панта је и сам видео да је несрећник у тешкој стези, па рекне Турцима, те му пусте десну руку.
    И-Б Рј.
    Пренеће воловима мувар У наручју без стеге конопчета].
    Рад. Д.
    Његову стегу за затварање машинског слога користе данас многе штампарије. Пол. 1959.
  2. 2.а.

    фиг. притисак, угњетавање, тлачење, робовање.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Пед силном стегом прште кости моје и крв из рана на махове пљусне.
    Рак.
  3. 2.б.

    оно што смета развитку, што лишава слободе у раду, у поступцима, запрека, препрека.

    — Ми Срби имамо ... да збацимо гвоздене стеге неизображеног народа.
    М 1867
    Стрnљиво чека раставу брака човјека ... који јој је обећао женидбу када се ослободи стеrа. ВУС 1971.
  4. 2.в.

    потреба(у немаштини).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Велика ми је стега за неколике форинте, дај, молим те, посуди ми.
    И-Б Рј.
  5. 3.

    оквир с неколико пушчаних или револверских метака.

    с — средњи род
    — Повуче затварач, и метак стркну у снијег ... Извади нову стегу из фишеклије.
    Вуј.
    Оближњима раздијели по стегу метака.
    Лал.
  6. 4.

    фиг. чврсто утврђен ред, поредак којему се обавезно морају покоравати сви чланови једне заједнице, дисциплина: школска

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    војничка ~, родитељска ~. — Вукасовић је немиран дух ... који се копа из стега закона. Новак. Станковић је од Митка начинио жртву патријархалне стеrе. Скерл.
    Вук Рј.
  7. 5.

    мн. железне греде и пречаге које спречавају померање или одвојање појединих делова зграде услед потиска у страну. Свезн.

  8. 6.

    распоред војске или страже за одбрану каквог места, краја.

Изворни текст (OCR)
сте̏га ж (дат. и лок. -зи) 1. оно (нарочита направа, окови) чиме се неко или нешто стеже, веже да стоји чврсто, да се слободно не миче или не креће. — Кајмакам Стевана окује ... Панта је и сам видео да је несрећник у тешкој стези, па рекне Турцима, те му пусте десну руку. И-Б Рј. Пренеће воловима мувар У наручју без стеге конопчета]. Рад. Д. Његову стегу за затварање машинског слога користе данас многе штампарије. Пол. 1959. 2. фиг. а. притисак, угњетавање, тлачење, робовање. — Пед силном стегом прште кости моје и крв из рана на махове пљусне. Рак. б. оно што смета развитку, што лишава слободе у раду, у поступцима, запрека, препрека. — Ми Срби имамо ... да збацимо гвоздене стеге неизображеног народа. М 1867. Стрnљиво чека раставу брака човјека ... који јој је обећао женидбу када се ослободи стеrа. ВУС 1971. в. покр. потреба(у немаштини). — Велика ми је стега за неколике форинте, дај, молим те, посуди ми. И-Б Рј. 3. оквир с неколико пушчаних или револверских метака. — Повуче затварач, и метак стркну у снијег ... Извади нову стегу из фишеклије. Вуј. Оближњима раздијели по стегу метака. Лал. 4. фиг. чврсто утврђен ред, поредак којему се обавезно морају покоравати сви чланови једне заједнице, дисциплина: школска