сте́гнуо
стегнуо, стегао QA: medium
Лема
стегнуо
Варијанте
стегао, сте̑гао
Извор
том 5, стр. 1009, редослед 7
- 1.а.
-ло; трп. прид. сте̑гнӯт) сврш а. чврсто затегнути, притегнути крајеве везујући кога, што.
— Стаде везивати Крушку.
— Боље стегни!
Стегнули су каише, навукли цокље.
Стегли су га Ћоркана], а коштуњави Ибрахим ... га је тукао воловском жилом.
б.2 обухвативши, ухвативши нешто притиснути, стиснути.
— Драго ми је
— рекао је и стегнуо њезину руку.
Грчевито стеже карабин.
- 1.в.
саставивши једно с другим притиснути.
— Заробљеници су излазили ... огорчени, стиснутих вилица и стегнутих песница.
Стеже прсте у песницу тако снажно да му поцрвенеше.
- 1.г.
чврсто притиснути уз тело.
— Помакох ногу, стегнух лакта оба.
- 2.
чврсто саставити, причврстити нечим: ~ шарафом. Деан. Рј.
technical - 3.
чврсто обухватити, опасати, опколити, окружити.
— Густе масе дебелог леда ... стегле су оба брода са свих страна.
Крајишници су покушали да се пробију из Ливањског поља ... али Немци су их били стегли са свих страна.
- 4.а.
фиг. притиснути, притеснити, напасти, спопасти (дугови, несрећа, болест).
— Док ме стегне плаћање пореза, нећу знати ни како ми је име.
Стегао реуматизам.
Кад сам био у рату па ме ... стегне јад и несрећа, ја знам шта је: рат је. Ћос.
- 4.б.
притиснути, стиснути (о зими, мразу и сл.).
— Бјеше стегла зима и љута ноћна студен.
Снег престао ... изведрило се и стегао мраз. Ћос.
- 4.в.
извршити притисак на кога, присилити, довести у тежак положај.
— Сељака мораш да стегнеш ... Кад не да,
— на добош. Ћос.
- 4.б.
Сиромаха стегни и удари. Сим.
- 5.а.
учинити непокретним, укочити, укрутити; стиснути, зауставити. —Умор му стегао вилице. Куш. Узетост му стегла мождане конце. Креш. Симка стегла да2, укочила стреју црних обрва. Рад.
- 5.д.
Њега стегнуло у грлу и сузе му замутиле вид. Кол.
- 5.б.
потиснути, обуздати; пригушити.
— Војници кад видјеше ... да бију своју браћу, стегну својУ́ јарост.
Гојкова необуздана радост, све дотле стег нута и непримјетљива, одједном се развеза.
- 6.
свести на мању меру, ограничити, смањити; скратити, сажети.
— Гуританци ће стегнути уметност у границе религиозног морала.
Сабор ... не смије стеrнути владу преко неких одређених граница.
Горње двије једнаџбе ... можемо стегнути у једну.
Сва трагика мог садањег живота може се стегнути у једну ријеч: самоћа.
каиш (ремен) лишити се многих потреба, проживети скромно; ~ кесу в. уз кеса (изр.); петљу в. уз петља (изр.); ~ под свој е иго ставити под своју власт, потчинити, покорити; ~ срце савладати се.
Фразе
стегло ме (rа) у срцу осетио сам (је) јаки притисак, гушење, велики бол (физички и душевни); ~ за грло (гVШУ) в. уз гуша (изр.); ~ зубе в. уз зуб (изр.);
стегло ми (му, јој) се грло не може говорити од страха или великог узбуђења; стегло ми (му, јој) се срце (око срЦа) в. стегло ме у срцу; ~ у пој асУ почети скромније живети. — У таквој невољи и Кушмељ и Осињача ... стегли би се у појасу.
Пододреднице
1. стиснути се, скупити се, згрчити се. — Хатка се стегла сва у тврди сноп. Сиј. Његово и иначе зборано лице било се стегло и увукло некуд у се. Андр. И. 2. подврћи се строгој штедњи, ограничити своје трошкове. — Што зарадиш као надничар, биће, ако се како треба стегнемо, довољно да се сви издржимо. Нед. Сваки се домаћин стегао, и ако ти већ да снопић ражи, онда је зацијело изједен од мишева. Бен. 3. овладати собом, уздржати се, савладати се. — За столом су седеле и даме, ја се стеrо2. Лаз. Л. Стегнуо се да не плане. Војн
Изворни текст (OCR)
сте́гнуо, -ула и сте̑гао, сте́гла, -ло; трп. прид. сте̑гнӯт) сврш. 1. а. чврсто затегнути, притегнути крајеве везујући кога, што. — Стаде везивати Крушку. — Боље стегни! Вес. Стегнули су каише, навукли цокље. Хорв. Стегли су га Ћоркана], а коштуњави Ибрахим ... га је тукао воловском жилом. Андр. И. б.2 обухвативши, ухвативши нешто притиснути, стиснути. — Драго ми је — рекао је и стегнуо њезину руку. Торб. Грчевито стеже карабин. Вас. в. саставивши једно с другим притиснути. — Заробљеници су излазили ... огорчени, стиснутих вилица и стегнутих песница. Јак. Стеже прсте у песницу тако снажно да му поцрвенеше. Ђил. г. чврсто притиснути уз тело. — Помакох ногу, стегнух лакта оба. Гор. 2. техн. чврсто саставити, причврстити нечим: ~ шарафом. Деан. Рј. 3. чврсто обухватити, опасати, опколити, окружити. — Густе масе дебелог леда ... стегле су оба брода са свих страна. Петр. М. Крајишници су покушали да се пробију из Ливањског поља ... али Немци су их били стегли са свих страна. Дед. В. 4. фиг. а. притиснути, притеснити, напасти, спопасти (дугови, несрећа, болест). — Док ме стегне плаћање пореза, нећу знати ни како ми је име. Дом. Стегао реуматизам. Нуш. Кад сам био у рату па ме ... стегне јад и несрећа, ја знам шта је: рат је. Ћос. Б. б. притиснути, стиснути (о зими, мразу и сл.). — Бјеше стегла зима и љута ноћна студен. Креш. Снег престао ... изведрило се и стегао мраз. Ћос. Б. в. извршити притисак на кога, присилити, довести у тежак положај. — Сељака мораш да стегнеш ... Кад не да, — на добош. Ћос. Б. Сиромаха стегни и удари. Сим. 5. а. учинити непокретним, укочити, укрутити; стиснути, зауставити. —Умор му стегао вилице. Куш. Узетост му стегла мождане конце. Креш. Симка стегла да2, укочила стреју црних обрва. Рад. Д. Њега стегнуло у грлу и сузе му замутиле вид. Кол. б. потиснути, обуздати; пригушити. — Војници кад видјеше ... да бију своју браћу, стегну својУ́ јарост. Миљ. Гојкова необуздана радост, све дотле стег нута и непримјетљива, одједном се развеза. Ћоп. 6. свести на мању меру, ограничити, смањити; скратити, сажети. — Гуританци ће стегнути уметност у границе религиозног морала. Јов. С. Сабор ... не смије стеrнути владу преко неких одређених граница. Рад. Стј. Горње двије једнаџбе ... можемо стегнути у једну. Кем. Сва трагика мог садањег живота може се стегнути у једну ријеч: самоћа. Андр. И.