Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

стего̀ноша

мтом 5, стр. 1010

стего̀ноша

стегоноша, стјегоноша

Стална адреса

Лема

стегоноша

Варијанте

стјегоноша, стјего̀ноша

Извор

том 5, стр. 1010, редослед 4

  1. 1.

    онај који носи стег, барјактар.

    — Преда се ... и банов син, стјегоноша војске.
    Шен.
  2. 2.

    фиг. првак, главни покретач нечега.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Он им је био стјегоноша ослободилачког устанка, он је њихов вјесник слободе.
    Вуј.
Изворни текст (OCR)
стего̀ноша, ијек. стјего̀ноша, м 1. онај који носи стег, барјактар. — Преда се ... и банов син, стјегоноша војске. Шен. 2. фиг. првак, главни покретач нечега. — Он им је био стјегоноша ослободилачког устанка, он је њихов вјесник слободе. Вуј.