сте́на
стена, стијена QA: medium
Лема
стена
Варијанте
стијена, стијѐна
Извор
том 5, стр. 1011, редослед 21
- 1.
стрма камена литица, гребен, хрид.
— Висока пукне пред тобом стијена.
Гурнуће те она са ивице стене ... Она је таква.
- 2.а.
одломљени део литице.
— Кад је чула Перине речи ... њу као да неко удари стеном посред главе.
Кад га раздеротина мало угрија, Андрија такођер замахне стијеном.
- 2.б.
агрегат већином силикатних минерала, ређе карбонатских. ЕЛЗ.
geology - 3.а.
зид (зграде).
— Около-наоколо по одаји пружили се уза стијене дугачки миндери.
По стијенама голема млетачка огледала и слике.
- 3.б.
гранична површина нечега.
— Почело би срце нагло поскакивати и ударати у прсне стијене.
Кроз стражњу стијену ока улази видни живац. Физ.
- 4.
фиг. оно што спречава сваки прола3, препрека.
— Кромвелов трећи парламенат разбио се о исту стену као и његов други парламенат. увек конституционална формула.
лепа, стасита, снажна. — laђе му цурV. кршну као стена Вес ; притиснути коrа о стену извршити на некога јак притисак, довести некога у безизлазан положај, се дим еНТ Не СТ е Не ГеОЛ. стене постале . жењем минералних материја из воде и ваздуха, сталан (чврст) као ~ бити постојаног, чврстог карактера.
Фразе
бацати боб о стену бавити се узалудним послом; бити тврда, хладна ~ бити безосећајан; до девете стене нар. до потпуног истребљења. — Над варицама видјела је да ће јој се дан угасити и ископати до девете стијене. Љуб.; еруптивне (вулканске, магматске) стене стене које су постале очвршћавањем материјала које вулкани избацују на површину земље, кршна као
Изворни текст (OCR)
сте́на, ијек. стијѐна, ж 1. стрма камена литица, гребен, хрид. — Висока пукне пред тобом стијена. Шен. Гурнуће те она са ивице стене ... Она је таква. Вучо. 2. а. одломљени део литице. — Кад је чула Перине речи ... њу као да неко удари стеном посред главе. Вес. Кад га раздеротина мало угрија, Андрија такођер замахне стијеном. Божић. б. геол. агрегат већином силикатних минерала, ређе карбонатских. ЕЛЗ. 3. а. зид (зграде). — Около-наоколо по одаји пружили се уза стијене дугачки миндери. Огр. По стијенама голема млетачка огледала и слике. Мат. б. гранична површина нечега. — Почело би срце нагло поскакивати и ударати у прсне стијене. Мих. Кроз стражњу стијену ока улази видни живац. Физ. 1. 4. фиг. оно што спречава сваки прола3, препрека. — Кромвелов трећи парламенат разбио се о исту стену као и његов други парламенат. увек конституционална формула. Кнеж. Б.