сте̏пе̄н
степен QA: medium
Лема
степен
Извор
том 5, стр. 1013, редослед 10
- 1.а.
(лок. сте̏пену у степѐну) = ступањ (1) а. 3б0-тидео круга или кружсне линије као јединица мере угла или лука.
- 1.б.
јединица мере температуре (ваздуха, воде, тела).
— Тако се завршио прелаз Прве пролетерске бригаде преко Игмана по хладноћи од
- 32.
степена испод нуле. Чол. в. јединица мере густине течности и јачине алкохола.
- 2.а.
мера која служи кад се нешто с нечим упоређује, мера развитка нечега.
— Те периоде зову се у науци: еоцен, олигоЦен ... јер се тим именима исказује степен њихове сличности са садашњом периодом.
Циљ друштва је слагање, пријатељство и љубав; економска добра су ... вредност другог степена.
- 2.б.
стање, стадиј(ум), фаза.
— Кад ме на овом степену вициш, мани ме се! Ја сам звер у пићу.
Пета му је црна!
— рече нагињући се над ... стопало. Опекотина првог степена.
- 3.а.
звање, ранг.
— Знао је Ђуро да прије године дана не може бити именован ни у најнижем сталном степену.
Разговор овог круга беше доста хладан; тако је у; сваком кругу где се пази на степен који у; животу заузима овај или онај.
- 3.б.
академско или научно звање, ранг.
— Докторски; сам степен постигао на свеучилишту.
У Падови добио је степен доктора лекарства.
- 3.в.
разред, категорија, ред одликовања.
— Перу је јела љубомора што има само »светог Саву« четвртог, док је пред-; седник добио већ и трећег степена.
- 4.
однос у сродству међу члановима истога колена, рода.
— Родбина нам се, чак и она у четрдесетом степенУ, сећала сродства с нама.
- 5.
(само јд.) правн. надлежсност, инстанца.
— Судску власт вршили су у првом степену магистрати, у другом степену апелациони суд.
Врховна државна власт има право доношења одлука у посљедњем степену. Мј. 193б.
- 6.
фиг. висина, стање, ниво.
— Опћинска аутономија ... може подићи опћину на ванредно високи степен реда и благостања.
Казна се учиниоцу има одмерити према степену његове кривичне одговорности.
- 7.
в. степеница (1).
— Хитрим се кораком спустисмо обојица низ степене.
Поред крајње избе дижку се старе ... степенице ... Неколико степена испали су из њих.
- 8.а.
број који казује колико пута треба неки број самим собом помножити, експонент: подићи на трећи ~.
mathematics - 8.б.
врста једначина према природи операција и функција: једначина првог (другог) степена.
Фразе
први, други ~ поређења описних придева грам. компаратив, суперлатив; ~ сродства ближси или даљи однос сродства; у највишем степену у највећој мери, у крајњем стадију(му).
Изворни текст (OCR)
сте̏пе̄н, -ена м (лок. сте̏пену у степѐну) = ступањ (1) 1. а. 3б0-тидео круга или кружсне линије као јединица мере угла или лука. б. јединица мере температуре (ваздуха, воде, тела). — Тако се завршио прелаз Прве пролетерске бригаде преко Игмана по хладноћи од 32 степена испод нуле. Чол. в. јединица мере густине течности и јачине алкохола. 2. а. мера која служи кад се нешто с нечим упоређује, мера развитка нечега. — Те периоде зову се у науци: еоцен, олигоЦен ... јер се тим именима исказује степен њихове сличности са садашњом периодом. Жуј. Циљ друштва је слагање, пријатељство и љубав; економска добра су ... вредност другог степена. Пед. б. стање, стадиј(ум), фаза. — Кад ме на овом степену вициш, мани ме се! Ја сам звер у пићу. Срем. Пета му је црна! — рече нагињући се над ... стопало. Опекотина првог степена. Дав. 3. а. звање, ранг. — Знао је Ђуро да прије године дана не може бити именован ни у најнижем сталном степену. Нех. Разговор овог круга беше доста хладан; тако је у; сваком кругу где се пази на степен који у; животу заузима овај или онај. Ат. б. академско или научно звање, ранг. — Докторски; сам степен постигао на свеучилишту. Вел.. У Падови добио је степен доктора лекарства. Нед. в. разред, категорија, ред одликовања. — Перу је јела љубомора што има само »светог Саву« четвртог, док је пред-; седник добио већ и трећег степена. Ћос. Б. 4. однос у сродству међу члановима истога колена, рода. — Родбина нам се, чак и она у четрдесетом степенУ, сећала сродства с нама. Нед. 5. (само јд.) правн. надлежсност, инстанца. — Судску власт вршили су у првом степену магистрати, у другом степену апелациони суд. Јов. С. Врховна државна власт има право доношења одлука у посљедњем степену. Мј. 193б. 6. фиг. висина, стање, ниво. — Опћинска аутономија ... може подићи опћину на ванредно високи степен реда и благостања. Рад. Стј. Казна се учиниоцу има одмерити према степену његове кривичне одговорности. Арх. 1926. 7. в. степеница (1). — Хитрим се кораком спустисмо обојица низ степене. Шен. Поред крајње избе дижку се старе ... степенице ... Неколико степена испали су из њих. Ћоп. 8. мат. а. број који казује колико пута треба неки број самим собом помножити, експонент: подићи на трећи ~. б. врста једначина према природи операција и функција: једначина првог (другог) степена.