стесне́није
стесненије
Лема
стесненије
Извор
том 5, стр. 1016, редослед 25
- —
цсл. стешњење, препреке, тешкоће.
— Дјеиствија напрежу духове, стесненија сламају громове. Њег сте́снити, сте̑снӣм, ијек. стијѐснити, сврш. 1. а. учинити тесним.
— Узани простор канцеларије] ... стијеснише три ормара.
Снијеr ... гомила се толико да је сасвим стијеснио отвор земунице.
б. (обично трп. прид.) ограничити на узан простор.
— Стешњени смо у котлину Раме.
2. фиг. смањити, обуздати, стегнути.
— Дужд је хтио ... да стијесни власт госпоштини.
Пододреднице
1. постати узан или ужи, стиснути се на мањи постор. — Улица се стесни ... и он ... мучно пронесе себе до колоне воловских кола. Ћос. Д. Лепа је покушала да се ... пробије из четничког обруча и кад се тај обруч сасвим стиеснио око ње. Лал. 2. фиг. осетити тегобу, бол под утицајем каквог осећања (о души, срцу). — Њему се од жалости стијеснило у грудима. Мул. Срце му се стеснило. Ат
Изворни текст (OCR)
стесне́није с цсл. стешњење, препреке, тешкоће. — Дјеиствија напрежу духове, стесненија сламају громове. Њег. сте́снити, сте̑снӣм, ијек. стијѐснити, сврш. 1. а. учинити тесним. — Узани простор канцеларије] ... стијеснише три ормара. Пав. Снијеr ... гомила се толико да је сасвим стијеснио отвор земунице. Лал. б. (обично трп. прид.) ограничити на узан простор. — Стешњени смо у котлину Раме. Дед. В. 2. фиг. смањити, обуздати, стегнути. — Дужд је хтио ... да стијесни власт госпоштини. Љуб