стѐчен
стечен
Лема
стечен
Извор
том 5, стр. 1017, редослед 7
- 1.
-ѐно) сврш. 1. постати власник чега, доћи до нечега радом, настојањем, зарадити, привредити.
— Гледајте ... да што прије стечете свој крух.
Опет ћемо стећи кућу! ... Извешћемо нашу дечицу на пут.
- 2.а.
фиг. постићи нешто, успети у нечему, остварити.
— Белгијанци својим радом стекоше брзо велике заслуге за преисторију.
У Сарајеву ... стекао је лекар велику праксу.
- 2.б.
задобити, заслужити.
— У рату ... стекао је особиту милост владареву.
У борби армија наша стекла је име славно.
- 2.в.
постићи, усвојити.
— Ми смо стекли извјесна знања и углађеност.
Стечене особине разликују људе међусобно.
- 2.г.
наћи нешто, намерити се на нешто што неко жсели, што му је потребно.
— Овдје ... ћеш стећи и доживљаја̂ и успомена̂ за своје новеле.
Спокојан поглед по површју баци, сладосног мира ту ћеш само стећи. Ант.
- 2.д.
наћи, добити (друга, пријатеља).
— Странац кад дође међу Немце, лако се упозна и стече пријатеље.
Стекао сам пријатеља каквоме се нисам никад надао.
- 3.
у вези с неким именицама значи радњу или стање које одговара значењу тих именица: ~ Г лас (име, славу) постати познат, славан, прославити се, ~ наду понадати се, ~ на в ику навикнути се, ~ памет опаметити се, ~ у вере ње уверити се.
Фразе
знојем ~ напорним, тешким радом стећи, остварити нешто; криво стечено, на кантару стечено оно што је преваром стечено; ~ грађанско право в. уз право (изр.); ~ жену оженити се; ~ ловорике в. побрати ловорике (уз ловорика, изр.); ~ мужа удати се; ~ сина родити сина.
Пододреднице
1. а. састати се, скупити се, сабрати се на једном месту (о великом мноштву). — Мноштво се без броја ту стече. Комб У ... паланку стекло се много света. Пол. 19ђ8. б. скупити се, нагомилати се на једном месту. — Станица је била закрчена ... овде су се стекли возови и одељења свих могућих родова оружја. Вин. У комаду Голгота ... су се стекле све врлине духа и срца. Грол. в. састати се у едној тачки као предмету или објекту гледања (о погледима многих). — Сви се погледи стекоше на Занета. Мат. Погледи им се стекоше врху огњишта где вишаше њеколико бутина овнујских. Мат. 2. саставити се, слити се једна у другу (о рекама). Р-К Реч. 3. наћи се случајно негде. — Једном борцу што се близу њега стече ..е благим гласом рече. Стан. 4. а. догодити се, испунити се у исто време нечим. — Стекле су се повољне прилике за успеХ његовог Учења. Прод. Помислио је како се све тако стекло те нема никакве запреке да изненада отпутује. Л-К. б. збити се, извршити се. — Како рече тако му се стече, ниједан се више не поврати. НП Вук. Да се уклетве наше већ стеку, не би ни један од њих дочеко̂ ... сутрашњу зору. М-И. И мати ме прокле, уКлетва Се стекла. (тан
Изворни текст (OCR)
стѐчен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. постати власник чега, доћи до нечега радом, настојањем, зарадити, привредити. — Гледајте ... да што прије стечете свој крух. Ђал. Опет ћемо стећи кућу! ... Извешћемо нашу дечицу на пут. Лаз. Л. 2. фиг. а. постићи нешто, успети у нечему, остварити. — Белгијанци својим радом стекоше брзо велике заслуге за преисторију. Жуј. У Сарајеву ... стекао је лекар велику праксу. Андр. И. б. задобити, заслужити. — У рату ... стекао је особиту милост владареву. Крањч. Стј. У борби армија наша стекла је име славно. Ћоп. в. постићи, усвојити. — Ми смо стекли извјесна знања и углађеност. Креш. Стечене особине разликују људе међусобно. Пед. г. наћи нешто, намерити се на нешто што неко жсели, што му је потребно. — Овдје ... ћеш стећи и доживљаја̂ и успомена̂ за своје новеле. Шимун. Спокојан поглед по површју баци, сладосног мира ту ћеш само стећи. Ант. 2. д. наћи, добити (друга, пријатеља). — Странац кад дође међу Немце, лако се упозна и стече пријатеље. Нен. Љ. Стекао сам пријатеља каквоме се нисам никад надао. Наз. 3. у вези с неким именицама значи радњу или стање које одговара значењу тих именица: ~ Г лас (име, славу) постати познат, славан, прославити се, ~ наду понадати се, ~ на в ику навикнути се, ~ памет опаметити се, ~ у вере ње уверити се.