сте́ћӣ

стећи

Лема

стећи

Извор

том 5, стр. 1017, редослед 4

—
који се високо увис диже, који стрчи (о планини), огроман.
— С једне стећи, Видо!
Шапч.
Мајко, послушаћу те, стране дигла се стећа планина, а с друге У уском раздољу простире се пријатан луг. Том. Мачак и његово друштво ... побјеrоше ... и зауставише се тек у стећој, великој планини. Ћоп. фиг. И њега је брада прогрушала, ал га није снага оставила; ако дође до невоље стеће ... лако креће.
Март.
сте́ћи (се) и сте̑ћи (се), сте̑гне̄м (се) сврш. стегнути (се). — Богме нам се ваља стећи ћу се тебе ради.
Ђон.

Изворни текст (OCR)

сте́ћӣ, -а̄, -е̄ који се високо увис диже, који стрчи (о планини), огроман. — С једне стране дигла се стећа планина, а с друге У уском раздољу простире се пријатан луг. Том. Мачак и његово друштво ... побјеrоше ... и зауставише се тек у стећој, великој планини. Ћоп. фиг. И њега је брада прогрушала, ал га није снага оставила; ако дође до невоље стеће ... лако креће. Март. сте́ћи (се) и сте̑ћи (се), сте̑гне̄м (се) сврш. стегнути (се). — Богме нам се ваља стећи, Видо! Шапч. Мајко, послушаћу те, стећи ћу се тебе ради. Ђон.