сти́дан
стидан
Лема
стидан
Извор
том 5, стр. 1019, редослед 3
- 1.б.
(одр. сти̑днӣ) а = стидљив (1) који осећа стид, који се стиди, као да је учинила што нечасно. Ђур. б. који изазива стид.
— Особито живо, увредљиво и стидно било је за њега сјећање о том у кабинет.
Који би натраг побјеrнуо ... он оружје никад носит неће, него стидну женску опрегљачу.
- 2.
којега се треба стидети; постиђен.
— Ништа дјевојке.
срамежљив. — Она се заруменила, стидна и узрујана. Бег. Изгледала је Анђа стидна како је једном ... дошао у ... кућној хаљини за њега не беше стидно, само ако је мого̑ са тим упропастити Лазара. Вес. Како ћемо стидни дома поћи, девет стотин свата без
Фразе
стидни брежуљак део тела обрастао длаком изнад полног органа. — Дуге длаке расту на глави, у пазуху, на стидном брежуљку.
Изворни текст (OCR)
сти́дан, -дна, -дно (одр. сти̑днӣ) 1. а. = стидљив (1) који осећа стид, који се стиди, срамежљив. — Она се заруменила, стидна и узрујана. Бег. Изгледала је Анђа стидна као да је учинила што нечасно. Ђур. б. који изазива стид. — Особито живо, увредљиво и стидно било је за њега сјећање о том како је једном ... дошао у ... кућној хаљини у кабинет. Крањч. Стј. Који би натраг побјеrнуо ... он оружје никад носит неће, него стидну женску опрегљачу. НП Вук. 2. којега се треба стидети; постиђен. — Ништа за њега не беше стидно, само ако је мого̑ са тим упропастити Лазара. Вес. Како ћемо стидни дома поћи, девет стотин свата без дјевојке. НП Вук.