Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сти́дети

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 1019

сти́дети

стидети, стидјети

Стална адреса

Лема

стидети

Варијанте

стидјети, сти́дјети

Извор

том 5, стр. 1019, редослед 4

  1. 1.

    (некњиж. ек. и ијек. стиди́ти се) несврш. осећати стид, срамити се.

    некњиж. — некњижевноек. — екавскиијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Ви бисте с стидели тако што рећи.
    Лаз. Л.
    Ово је доиста син Одисејев ... али ... се стиди говорити.
    М-И
    Појавила се једна мисао ... плашљиво. Као да се стидјела.
    Кол.
  2. 2.

    устезати се, устручавати се.

    — Нитко му није тога замјерио, само његова жена, која се испрвице стидила, а касније гризла и љутила.
    Коз. Ј.

Фразе

не ~ кога у чему не заостајати за ким у нечему. — Ага ... волео ме је због пољског рада, јер сам га радила да се муШкарца не стидим.
Вес.
Изворни текст (OCR)
сти́дети се, -дӣм се, ијек. сти́дјети се, (некњиж. ек. и ијек. стиди́ти се) несврш. 1. осећати стид, срамити се. — Ви бисте с стидели тако што рећи. Лаз. Л. Ово је доиста син Одисејев ... али ... се стиди говорити. М-И. фиг. Појавила се једна мисао ... плашљиво. Као да се стидјела. Кол. 2. устезати се, устручавати се. — Нитко му није тога замјерио, само његова жена, која се испрвице стидила, а касније гризла и љутила. Коз. Ј.