сти̏к

— То нам је испало срећно за руком и болесни старац је оног стика спасен.

Ви само викните, а мене ето код вас тога стика. Срем. сти̑л ч сти̏л м лат. 1. а. карактеристичан начин писменог и усменог изражавања: високи

, фамилијарни ~, пословни ~, службени библијски ~, реторски ~. — У стилу ... првих Глишићевих сатира може се наћи одјек полемике Вука Караџића. Глиг. б. скуп карактеристичних црта, обележја материјалне културе (у ликовној уметности, архитектури, у намештају, одевању и др.) једне епохе или једне нације: готски ~, византијски ~. — Саграђене су у Француској грађевине у класичном стилу. ОП 1. У соби се налазио велики умиваоник рађен у истом стилу као и комода. Шег.

Стил нашега времена је брзина ... тражење наглих ... сензација. Матош. Београд је ... живео доста сласно и масно, и стил таквог живота постао је општи. Сек. Пливајући разним стиловима, играчи се крећу по игралишту. Ват. б. начин понашања, опхођења. — Бијаше то њезин начин опхођења с власником каване, њезин стил. Донч.

Саграђена је прва хидроцентрала великог стила. ОП 2. Оба су напада били малог стила и лако су одбијени. Пол. 1944.