сти̏нути

стинути

Лема

стинути

Варијанте

сти́нути

Извор

том 5, стр. 1021, редослед 24

1.
учинити да престане тећи, стегнути, укрутити (о хладноћи).
— Снијег ових шума леди дах, стине крв, убијели пут.
Андр. И.
2.
в. стинути се (2).
— Ошине ме погледом од којега ми стине крв у жилама.
Матош
Срце, стини! ... Судњи дан ту свиће!
Војн.
3.
престати горети, угасити се, утрнути се.
— И храни их жеравице сухим лишћем ... да не стину.
Наз.
У њему је стинуо~ сваки осјећај.
Десн.

Пододреднице

~ се

1. престати бити течан, постати густ, згуснути се, стврднути се (при хлађењу). — Код 2б6 С растопљена маст] ... се стине. Батут. фиг. Чинило им се да се неко шуња кроз непријатну стинуту таму. Ћоп. 2. изгубити способност кретања, укочити се (од узбуђења). — Од ужаса крв ми се стине. Марет. 3. утишати се, стишати се, умирити се. — Али би се тај немир ретко кад стинуо У калупу одређене идеје, а још би се ређе претворио у одлуку. Глиш. Стајао је наслоњен ... на узглавну страну јелове постеље, у којој су се стинула ... гукања ... деце. Божић. стиња́вати (се), стѝња̄ва̄м (се) несврш. и уч. према стинути (се)

престати бити течан, постати густ, згуснути се, стврднути се (при хлађењу).изгубити способност кретања, укочити се (од узбуђења).утишати се, стишати се, умирити се.

Изворни текст (OCR)

сти̏нути, -не̄ и сти́нути, сти̑не̄ сврш. 1.; учинити да престане тећи, стегнути, укрутити (о хладноћи). — Снијег ових шума леди дах, стине крв, убијели пут. Андр. И. 2. в. стинути се (2). — Ошине ме погледом од којега ми стине крв у жилама. Матош. Срце, стини! ... Судњи дан ту свиће! Војн. 3. престати горети, угасити се, утрнути се. — И храни их жеравице сухим лишћем ... да не стину. Наз. фиг. У њему је стинуо~ сваки осјећај. Десн.