сти̏снух
стиснух, стиско QA: medium
Лема
стиснух
Варијанте
стиско, сти̏ско
Извор
том 5, стр. 1023, редослед 3
- 2.
и
- 3.
сти̏снӯ и сти̏ште; р. прид. сти̏снуо, -ула и сти̏скао, -сла, -ло) сврш.
- 1.а.
ухвативши стегнути (руку при поздраву, као знак захвалности и сл.).
— Сви желе да стисну руку ратнику.
Срдачно ... стиште ... руку свога пријатеља.
Једва сам се свладао да му не стиснем руку.
- 1.б.
чврсто стегнути држећи у руци.
— Стиште кесу да угуши глас жутих наполеона. Ћос.
- 1.в.
саставивши, приљубивши једно уз друго притиснути.
— Чуј ти, вуцибатино!
— рече ми кроз стиснуте зубе.
Поклопи уши длановима и стиште Чврсто да не чује пјесму.
Заклопио очи па стискао трепавице.
- 1.г.
обухвативши, грлећи притиснути уз тело.
— Свак стисно̑ женску на груди. Ант.
- 2.д.
фиг. Оберучке стиште срећу. Вукић. ухвативши чим притиснути.
— Кад браву стиште, она натраг крочи.
Зубима је стиснуо лулу. Ку4.
- 2.ђ.
притиснути, притеснити уз нешто.
— Налегну војници и кола ... на њ и стисН га уз ограду.
- 2.
снажсно, чврсто дохватити руком, зграбити, шчепати.
— Затим се још брже окрену и стиште нападача за врат.
- 3.а.
присилити некога да се смести на неповољно место или на ее. простор.
— Узели су моју дједовину ... стисли су ме у студно камење, у проклете горе камените.
Стиснули сте мене и моје људе у двије мале коморице.
- 3.б.
ограничити нечије кретање, онемогућити нечију активност.
— Приповиједао је како су Аустријанци ... стиснули Русе.
Треба рачунати и с тим да их противнике стиснемо према рубу мреже.
- 3.в.
фиг. спопасти, захватити, овладати ким (о јаду, беди и сл.).
— Вељи јад је њега стиско̑.
Кад те стисла најгора биједа, кукат нема смисла.
- 4.а.
стегнути (у грлу, грудима, срцу) отежавајући дисање; фиr. осетити неку тешкоћу, бол у души, срцу.
— Стисло ме у грлу, као да ми је сва кућа помрла.
Кад ме стисне овдје, у прсима, дође ми да све разбијем.
- 4.б.
потиснути, обуздати, савладати, пригушити (о јаком узбуђењу).
— Стисни душу и нађи другу женуУ].
Марко је страховао за живот деце, али је стиснуо срце.
- 5.
спустити се, лећи на земљу ширећи се постепено (о магли, ноћи).
— Стисла магла.
Ноћ је стисла, непрозирна и густа.
- 6.
отиснути се, појурити, отрчати.
— Пушка пуче ... а коњи стиснуше уз поље.
Зграби с клина некакав зарђали крндељ ... па стиште напоље као помаман.
- 7.
прихватити се живо, одлучно нечега, предузети, започети какав посао.
folk— 1ревали и стисни да се с нама не навије гора брука.
Смијем ја!
— Не смијеш! Чик, стисни! ндф. И.
табанима ватру побећи. — Онда и он стиснуо табанима ватру, да тражи глави селамета. Мул.; ~ у шкрипац некога довести у неугодан, тежак положај. — МарИца rа је стисла у шкрипац унакрсним ПИТаЊИма.
Фразе
~ зубе в. уз зуб (изр.). — Мене је то вријеђање] ... пекло, али стиснух зубе. Шен.; ~ (једно) око в. зажмурити на једно око (уз око, изр.). — Док сте још били ђак, ја сам стиснула једно око, али сад отворено кажем да ми није право. Нех.; ~ око заспати. — Сву ноћ није могао ока стиснути од женина плача. Нам.; ~ очи умрети. — Шта ће од твоје дјеце бити кад ја стиснем очи. Шен.; ~ коме очи в. заклопити коме очи (уз око, изр.); ~ пару зарадити новац. — Помео се у радости да прије пару стисне. Љуб.; ~ петљу в. уз петља (изр.); ~ плећи в. уз плећа? (изр.);
Пододреднице
1. ухватити се за нешто притискујући. — Игуман се само подлакти и стиште за браду. Лоп. 2. а. скупити се, затворити се (о рани). — Операцијом подигли смо дијафраrмУ ... те се каверна стисла и зацелила ... пацијент је потпуно здрав. Макс. б. смањити се у обиму, скупити се, стегнути се. — Сунце се већ било стисло и изгледало као исцеђена суза. Ђур
Изворни текст (OCR)
сти̏снух и сти̏ско2, 2. и 3. л. сти̏снӯ и сти̏ште; р. прид. сти̏снуо, -ула и сти̏скао, -сла, -ло) сврш. 1. а. ухвативши стегнути (руку при поздраву, као знак захвалности и сл.). — Сви желе да стисну руку ратнику. Јак. Срдачно ... стиште ... руку свога пријатеља. Креш. Једва сам се свладао да му не стиснем руку. Козарч. б. чврсто стегнути држећи у руци. — Стиште кесу да угуши глас жутих наполеона. Ћос. Д. в. саставивши, приљубивши једно уз друго притиснути. — Чуј ти, вуцибатино! — рече ми кроз стиснуте зубе. Пав. Поклопи уши длановима и стиште Чврсто да не чује пјесму. Лоп. Заклопио очи па стискао трепавице. Ад. Г. обухвативши, грлећи притиснути уз тело. — Свак стисно̑ женску на груди. Ант. 2. фиг. Оберучке стиште срећу. Вукић. д. ухвативши чим притиснути. — Кад браву стиште, она натраг крочи. Ил. Зубима је стиснуо лулу. Ку4. ђ. притиснути, притеснити уз нешто. — Налегну војници и кола ... на њ и стисН га уз ограду. Крањч. Стј. 2. снажсно, чврсто дохватити руком, зграбити, шчепати. — Затим се још брже окрену и стиште нападача за врат. Ћоп. 3. а. присилити некога да се смести на неповољно место или на ее. простор. — Узели су моју дједовину ... стисли су ме у студно камење, у проклете горе камените. НП Вук. Стиснули сте мене и моје људе у двије мале коморице. Шен. б. ограничити нечије кретање, онемогућити нечију активност. — Приповиједао је како су Аустријанци ... стиснули Русе. Крањч. Стј. Треба рачунати и с тим да их противнике стиснемо према рубу мреже. Тен. в. фиг. спопасти, захватити, овладати ким (о јаду, беди и сл.). — Вељи јад је њега стиско̑. Радич. Кад те стисла најгора биједа, кукат нема смисла. Богд. 4. а. стегнути (у грлу, грудима, срцу) отежавајући дисање; фиr. осетити неку тешкоћу, бол у души, срцу. — Стисло ме у грлу, као да ми је сва кућа помрла. Крл. Кад ме стисне овдје, у прсима, дође ми да све разбијем. Ћор. б. потиснути, обуздати, савладати, пригушити (о јаком узбуђењу). — Стисни душу и нађи другу женуУ]. Војн. Марко је страховао за живот деце, али је стиснуо срце. Чипл. 5. спустити се, лећи на земљу ширећи се постепено (о магли, ноћи). — Стисла магла. Поп. В. Ноћ је стисла, непрозирна и густа. Јак. 6. отиснути се, појурити, отрчати. — Пушка пуче ... а коњи стиснуше уз поље. Мул. Зграби с клина некакав зарђали крндељ ... па стиште напоље као помаман. Глиш. 7. нар. прихватити се живо, одлучно нечега, предузети, започети какав посао. — 1ревали и стисни да се с нама не навије гора брука. Љуб. Смијем ја! — Не смијеш! Чик, стисни! ндф. И.