стѝхић
стихић
Лема
стихић
Извор
том 5, стр. 1024, редослед 10
- —
дем. од стих.
— Као да мора тихо, стишати се, смирити се
— Сеоска паметна женска заволети првог који јој испева неколико будаластих стихића. Марк. сти̏хнути (се), -не̄м (се) сврш. постати ноћ оживну па стихну. Сек. Све у природи као застало, стихло се. Коз И.
Изворни текст (OCR)
стѝхић м дем. од стих. — Као да мора паметна женска заволети првог који јој испева неколико будаластих стихића. Марк. сти̏хнути (се), -не̄м (се) сврш. постати тихо, стишати се, смирити се — Сеоска ноћ оживну па стихну. Сек. Све у природи као застало, стихло се. Коз И.