сто̏же̄р

стожер

Лема

стожер

Извор

том 5, стр. 1028, редослед 16

1.
стуб насред гумна око кога се терају коњи при вршидби жита.
— Још једном стожер садим сред гумна тога.
Наз.
И све је, заједно
— и жито и пљева
— падало на куп уз брезов стожер.
Сиј.
2.а.
гвожђе причвршћено за довратак на које су натакнута врата, шарка.
— Тврди разбија праг, од стожера мједена врата трrа.
Марет.
2.б.
осовина воденичног кола.
— Неподмазани стожер витла на махове је шкрипао. Рад.
2.в.
дрвени ваљкасти стуб као подупирач нечега.
— Ал гдје гласне о стожеру гусле мед оружјем јунак спази, стукну мало бијес крвни.
Маж. И.
3.
оно на што се нешто ослања, од чега полази, темељ, основа.
— нање и поштење, то су два стожера нашега cnaca.
Шен.
Стан ... је у исти мах и стожер породичног живота.
Батут
4.
крајња тачка Земљие оовине, северни или јужни пол.
— А стожери земаљски? И ти су већ наши. Орасмо по њима саоницама.
Наз.
5.
фиг. осовина, оно шзто је основно, главно, централна личност, око кога, чега се стварају и развијају догађаји.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Око lаја окретао ce КаС Око свога уаВНОГ Стожера, саВ остаЛ југословенски свијет.
БВ 1909
Ниједна таква држава није могла бити стожер народног уједињења Италије].
Јов. С.
6.
неотуђиви део неке имовине, боштина (1).
— Код Јужних Словена у задружном имању разликује се један неотуђиви део, који се преноси С колена на коЛенО, И КОјИ Се НазиВа ... стожер, корјенина ... баштина.
Јов. С.
7.а.
војн. орган управљања војском који помажсе командантима војних јединица и лица која улазе у састав тога органа, шпаб.
војн. — војнички
— Генерални стожер довршио је побједнички нацрт.
Неим.
Пуковник ... оде мало на разговор у главни стожер.
Кол.
7.б.
усташка војно-политичка организација формирана у средиштима жупа у НДХ за време II светског рата.

Изворни текст (OCR)

сто̏же̄р, -ера м 1. стуб насред гумна око кога се терају коњи при вршидби жита. — Још једном стожер садим сред гумна тога. Наз. И све је, заједно — и жито и пљева — падало на куп уз брезов стожер. Сиј. 2. а. гвожђе причвршћено за довратак на које су натакнута врата, шарка. — Тврди разбија праг, од стожера мједена врата трrа. Марет. б. осовина воденичног кола. — Неподмазани стожер витла на махове је шкрипао. Рад. Д. в. дрвени ваљкасти стуб као подупирач нечега. — Ал гдје гласне о стожеру гусле мед оружјем јунак спази, стукну мало бијес крвни. Маж. И. 3. оно на што се нешто ослања, од чега полази, темељ, основа. — нање и поштење, то су два стожера нашега cnaca. Шен. Стан ... је у исти мах и стожер породичног живота. Батут. 4. крајња тачка Земљие оовине, северни или јужни пол. — А стожери земаљски? И ти су већ наши. Орасмо по њима саоницама. Наз. 5. фиг. осовина, оно шзто је основно, главно, централна личност, око кога, чега се стварају и развијају догађаји. — Око lаја окретао ce КаС Око свога уаВНОГ Стожера, саВ остаЛ југословенски свијет. БВ 1909. Ниједна таква држава није могла бити стожер народног уједињења Италије]. Јов. С. 6. неотуђиви део неке имовине, боштина (1). — Код Јужних Словена у задружном имању разликује се један неотуђиви део, који се преноси С колена на коЛенО, И КОјИ Се НазиВа ... стожер, корјенина ... баштина. Јов. С. 7. војн. а. орган управљања војском који помажсе командантима војних јединица и лица која улазе у састав тога органа, шпаб.—Генерални стожер довршио је побједнички нацрт. Неим. Пуковник ... оде мало на разговор у главни стожер. Кол. б. усташка војно-политичка организација формирана у средиштима жупа у НДХ за време II светског рата.