сто̀жина
стожина QA: medium
Лема
стожина
Извор
том 5, стр. 1028, редослед 21
- 1.
колац, дирек око кога се садева у пласт пожњевено жито, слама или сено, остожсје (1).
— Не врте се коњи ни магарад око стожине.
Стјепан је слагао навиљке око стожине, а Савка му их је бацала с кола.
Дјед је Мишо стожина Ок0 које Се читаВ стоГ на!lе П повијести садијева.
- 2.
пласт, стог.
— Није он стожина лањске сламе да га разбацујеш и разносиш, но је човјек.
Отресао је код вршидбе пшенице сламу и слагао у стожину.
Фразе
дуг и мршав као ~ врло висок и мршав (о човеку).
Изворни текст (OCR)
сто̀жина ж 1. колац, дирек око кога се садева у пласт пожњевено жито, слама или сено, остожсје (1). — Не врте се коњи ни магарад око стожине. Јел. Стјепан је слагао навиљке око стожине, а Савка му их је бацала с кола. Бан. фиг. Дјед је Мишо стожина Ок0 које Се читаВ стоГ на!lе П повијести садијева. Кор. 2. пласт, стог. — Није он стожина лањске сламе да га разбацујеш и разносиш, но је човјек. Сиј. Отресао је код вршидбе пшенице сламу и слагао у стожину. НК 1946.