сто̀лица
столица
Лема
столица
Извор
том 5, стр. 1031, редослед 10
- 1.
комад покућства, намештаја за седење (за једну особу), обично с наслоном; исп. столац (1).
— Сто насред собе. Око њега столице.
Пуковник се смјестио у шкрипавој плетеној столици.
- 2.
сто(л), трпеза. Вук Рј.
dialectal - 3.а.
наставнички сто(л) у предаваоницама на високим школама, катедра.
— Долажаху и талијански научници у Далмацију да с учитељских столица тумаче младежи.
- 3.б.
научни предмет на високим школама.
— Било је покушаја да се исусовачка академија, проширена ... столицама за виши теолошК студИ), подигне на ступањ свеучилишта.
- 4.а.
седиште поглавара дрисаве или неке покрајине, седиште високе црквене управе, престоница, главни град.
— У Метохији ... је Душанова столица Призрен.
Нови везир ... је равно пошао у Травник, стару столицу босанских везира.
Питање се митрополита ... одложи и нареди се само да му се столица премести у Крагујевац.
- 4.б.
у вези са одговарајућим атрибутом означава службену дужност коју неко врши.
— Тресе се и клима ... његова биљежничка столица.
Свргло ме ... с учитељске столице.
- 5.
физиол. избацивање из организма изметина кроз дебело црево.
— Iатим често од затвора. Ово дана сам имао врло нсуредну столицу.
За њу упалу танког цријева карактеристични су чести прољеви (и до десет столица на дан).
Фразе
електрична ~ средство за извршење смртне казне у САl; заузети (постићи) професорску столицу постати професор; мека ~ мед. пролив aiarrloea; Света
Изворни текст (OCR)
сто̀лица ж 1. комад покућства, намеш-. таја за седење (за једну особу), обично с наслоном; исп. столац (1). — Сто насред собе. Око њега столице. Лаз. Л. Пуковник се смјестио у шкрипавој плетеној столици. Торб 2. покр. сто(л), трпеза. Вук Рј. 3. а. наставнички сто(л) у предаваоницама на високим школама, катедра. — Долажаху и талијански научници у Далмацију да с учитељских столица тумаче младежи. Јаг. б. научни предмет на високим школама. — Било је покушаја да се исусовачка академија, проширена ... столицама за виши теолошК студИ), подигне на ступањ свеучилишта. Комб. 4. а. седиште поглавара дрисаве или неке покрајине, седиште високе црквене управе, престоница, главни град. — У Метохији ... је Душанова столица Призрен. Вук. Нови везир ... је равно пошао у Травник, стару столицу босанских везира. Том. Питање се митрополита ... одложи и нареди се само да му се столица премести у Крагујевац. Нов. б. у вези са одговарајућим атрибутом означава службену дужност коју неко врши. — Тресе се и клима ... његова биљежничка столица. Кол. Свргло ме ... с учитељске столице. Кур. 5. физиол. избацивање из организма изметина кроз дебело црево. — Iатим често од затвора. Ово дана сам имао врло нсуредну столицу. Дом. За њу упалу танког цријева карактеристични су чести прољеви (и до десет столица на дан). НЧ.