Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

столо̀вати

несврштом 5, стр. 1032

столо̀вати

столовати

Стална адреса

Лема

столовати

Извор

том 5, стр. 1032, редослед 3

  1. а.

    владати, управљати из неког места.

    — Диоклецијанов зет Галерије столовао је у Сирмију.
    Пов. 1
    Оба бискупа су столовали у Новом, гдје су у жупној цркви сахрањени.
    Маж. Ф.
    Грлице тихе брдом нашим столују и јецају меко.
    Макс.
  2. б.

    имати своје седиште, пребивалиште, становати, живети.

    — Село у којем је некад столовала прва сатнија прВе личке ... пуковније.
    Буд.
    У њем у народу столује велика душа.
    Рад. А.
Изворни текст (OCR)
столо̀вати, сто̀лује̄м несврш. а. владати, управљати из неког места. — Диоклецијанов зет Галерије столовао је у Сирмију. Пов. 1. Оба бискупа су столовали у Новом, гдје су у жупној цркви сахрањени. Маж. Ф. фиг. Грлице тихе брдом нашим столују и јецају меко. Макс. б. имати своје седиште, пребивалиште, становати, живети. — Село у којем је некад столовала прва сатнија прВе личке ... пуковније. Буд. фиг. У њем у народу столује велика душа. Рад. А.