сто̀па
стопа QA: medium
Лема
стопа
Варијанте
сто̏па
Извор
том 5, стр. 1033, редослед 7
- 1.а.
доњи део ноге који служи као осмонац, подупирач при стајању или ходању, стопало; табан.
— Гази ћилиме мокрим стопама.
Шест језовити куга ... овуда градом сV прогазиле својим црним стопама.
- 1.б.
доњи део или постоље у чаше, путира, калежа.
— Ја јој донио пехар хладне воде на златној стопи.
- 1.в.
доњи део стуба или постамента који се састоји од јаке квадратне плоче, шире од стуба, и служи му за базу. Свезн.
- 2.
мн. ноге у ужем смислу. —Чизме на огромним стопама биле су ... ши4асте. Ђал. Клекнуо ... и љуби Никанору стопе. Чипл.
- 3.
отисак ноге, стопала на каквој површини, траг.
— Нови снег и вихор старе стопе брише.
Туховац је ишпао тим путем и за њим су стопе остајале.
- 4.а.
ход, начин ходања; корак, ступај.
— Свекрове су стопе биле нечујне да ... младима не сметају. Михољ. tоrа дана одред не крену ни стопе напред.
- 4.б.
мн. црте, линије које показују како је нешто поређано.
dialectal— Разредим ... зрње по столу и почнем издалека: »(топе ове кажу да ти се пут некакав твара ...
- 5.а.
јединица мере за дужину величине једног просечног људског стопала (0,324 м).
archaic— На једној ... до петсто стопа високој клисури бијели се мален градић Јасново.
Царски плашт био је од тешкоr сомота, дугачак девет стопа.
- 5.б.
комадић, делић (о земљи).
— Требало се борити, т ... извојевати сваку стопу земље.
Холандези ... су сваку стопу земље ... готово отели од бурна океана.
Јуришали су батаљони ... освајајући стопу по стопу земље.
- 6.а.
ритмичка јединица стиха која се понавља и састоји се од одређеног броја слогова (једнога наглашеног или дугог, другог (или других) ненаглашеног или кратког.
— Доста је било стихова од четрнаест стопа.
- 6.б.
музичка ритмичко-мелодијска јединица, такт.
— Најкраћа дужина трајања једнога слога називала се мора ... Неколико мора ... сачињавало је ритмичко-мелодијску јединиЦV ... која се називала стопом.
- 1.
књ.
- 7.
количина, величина процента, постотка.
— Укључујући 1959. годину, просечна стопа пораста националног дохотка у прве три године износила би близу
- 11.
одсто. Пол. 1958. Влада у Енглеској је притиснула кредите подизањем каматне стопе. Вј. 1960.
- 8.
игра скока, прескакања.
dialectal— На чистини прескакање. Корак стопе.
Натукао боље капу на чело и пришао групи која је већ играла корак стопе. И.
- 9.
као саставни део ботаничких назива: вучја ~, зечја ~. Деан. Рј.
Фразе
на стопу стати коме изићи с киме на крај, уразумшти некога; нагазити, нажсуљити (кога) учинити што на чију штежу. — Није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца слушати. Ћип.; неће стопе (одступити), ни за стопу (заостати) ни корака, ни у чему не попустити, нимало, ни најмање у чему не заостатни; О Д Г лаве до стопе в. од главе до пете (уз пета, изр.); открити се коме до стопа потпуно се открити, поверити се коме; са
Изворни текст (OCR)
сто̀па и сто̏па ж 1. а. доњи део ноге који служи као осмонац, подупирач при стајању или ходању, стопало; табан. — Гази ћилиме мокрим стопама. Јевт. фиг. Шест језовити куга ... овуда градом сV прогазиле својим црним стопама. Бат. б. доњи део или постоље у чаше, путира, калежа. — Ја јој донио пехар хладне воде на златној стопи. Љуб. в. доњи део стуба или постамента који се састоји од јаке квадратне плоче, шире од стуба, и служи му за базу. Свезн. 2. мн. ноге у ужем смислу. —Чизме на огромним стопама биле су ... ши4асте. Ђал. Клекнуо ... и љуби Никанору стопе. Чипл. 3. отисак ноге, стопала на каквој површини, траг. — Нови снег и вихор старе стопе брише. Стан. Туховац је ишпао тим путем и за њим су стопе остајале. Сиј. 4. а. ход, начин ходања; корак, ступај. — Свекрове су стопе биле нечујне да ... младима не сметају. Михољ. tоrа дана одред не крену ни стопе напред. Вас. б. мн. покр. црте, линије које показују како је нешто поређано. — Разредим ... зрње по столу и почнем издалека: »(топе ове кажу да ти се пут некакав твара ... Бан. 5. а. заст. јединица мере за дужину величине једног просечног људског стопала (0,324 м). — На једној ... до петсто стопа високој клисури бијели се мален градић Јасново. Кум. Царски плашт био је од тешкоr сомота, дугачак девет стопа. Андр. И. б. комадић, делић (о земљи). — Требало се борити, т ... извојевати сваку стопу земље. Јаг. Холандези ... су сваку стопу земље ... готово отели од бурна океана. БВ 1909. Јуришали су батаљони ... освајајући стопу по стопу земље. Јак. 6. а. ритмичка јединица стиха која се понавља и састоји се од одређеног броја слогова (једнога наглашеног или дугог, другог (или других) ненаглашеног или кратког. — Доста је било стихова од четрнаест стопа. Нед. б. музичка ритмичко-мелодијска јединица, такт. — Најкраћа дужина трајања једнога слога називала се мора ... Неколико мора ... сачињавало је ритмичко-мелодијску јединиЦV ... која се називала стопом. 1. књ. 7. количина, величина процента, постотка. — Укључујући 1959. годину, просечна стопа пораста националног дохотка у прве три године износила би близу 11 одсто. Пол. 1958. Влада у Енглеској је притиснула кредите подизањем каматне стопе. Вј. 1960. 8. покр. игра скока, прескакања. — На чистини прескакање. Корак стопе. Ћос. Б. Натукао боље капу на чело и пришао групи која је већ играла корак стопе. И. 9. као саставни део ботаничких назива: вучја ~, зечја ~. Деан. Рј.