сто̀је̄ћӣ
стојећи
Лема
стојећи
Извор
том 5, стр. 1029, редослед 18
- —
који је у усправном ставу, усправан.
— Пуцао је из пушкомитраљеза из стојећег става ... све док није пао.
Фразе
добро ~ који има доста имовине; супр. слабо стојећи. — Марин је добро стојећи и скоро богат тежак. НК 194б.
Изворни текст (OCR)
сто̀је̄ћӣ, -а̄, -е̄ који је у усправном ставу, усправан. — Пуцао је из пушкомитраљеза из стојећег става ... све док није пао. Пер.